Обрадовић: Олуја је најтеже кривично дело у рату у Хрватској
Слика: International Court of Justice.
3. март 2014.
Хаг/ Европска унија (Beta) - Правни заступник Србије Саша Обрадовић изјавио је у недељу да Србија од процеса против Хрватске пред Међународним судом правде, по међусобној оптужби за геноцид, очекује да се „спор најзад реши и да ово питање више не буде на агенди“.
Главна усмена расправа у спору Хрватске и Србије почеће у понедељак пред највишим судом УН и трајаће до 1. априла. Хрватска је 1999. тадашњу СР Југославију (СРЈ) тужила за геноцид током рата на хрватској територији 1991-95, а Србија је 2010. узвратила контратужбом.
Обрадовић је током сусрета са новинарима рекао да је став Србије да „без обзира на тешка кривична дела“ почињена током рата над хрватским и другим несрпским становништвом, „што није спорно“, „та злодела нису имала обележја геноцида“, како тврди Хрватска.
Насупрот томе, Србија ће током расправе изложити доказе у прилог својој контратужби да је операција Олуја, у августу 1995, представљала „кулминацију криминалне намере“ хрватске владе и војних снага да уклоне српско становништво из Книнске крајине, с обележјима геноцида. Српски правни тим доказиваће, по Обрадовићевим речима, да је Олуја „била најтеже кривично дело“ током рата у Хрватској.
Легитимни интерес Србије је да пред Међународни суд правде изнесе доказе о „броју жртава“ и чињеници да у Хрватској сада живи једна трећина Срба који су у њој живели пре рата, подвукао је главни заступник Србије.
Обрадовић није желео да говори о могућем исходу спора, рекавши да ја на суду да пресуди. Назначио је да је за српску страну важно да представи чињенице о Олуји, као о „изузетно озбиљном злочину“, „које ниједан суд“, укључујући и Хашки трибунал у процесу заповеднику те операције Анту Готовини, до сада није узео у обзир.
Трибунал је правоснажно ослободио кривице за злочине Готовину током и после Олује, утврдивши да није постојао удружени злочиначки подухват хрватских власти с циљем трајног прогона српског становништва из Книнске крајине.
Расправа у хашкој Палати мира биће отворена уводним говором заступника Хрватске. За уторак и среду, заказани су искази сведока, на чије је преношење суд извештачима наметнуо забрану до краја расправе, 1. априла.
