Хаг: Шешељу три дана да обећа да ће поштовати услове

Извор: Викивести
Иди на навигацију Иди на претрагу
Војислав Шешељ
Слика: ICTY staff.
Dr Vojislav Šešelj (paint).jpg
Најновије вести у вези Војислава Шешеља

5. јул 2014.
Хаг/ Холандија (Beta) - Хашки трибунал позвао је у петак оптуженог Војислава Шешеља да се обавеже да ће поштовати услове за евентуално привремено ослобађање из притвора Трибунала до изрицања пресуде.

Шешељу је расправно веће дало рок од три дана да то учини у писаној и правно обавезујућој форми, што је раније затражила Влада Србије као услов да Трибуналу да гаранције за Шешељево привремено ослобађање. Шешељ је раније већ изјавио да ниједан од тих услова неће поштовати, уз обећање да једино неће напуштати територију Србије.

У јутрос објављеном документу, расправно веће Трибунала као услове за Шешељево привремено ослобађање навело је, између осталог, „кућни притвор“, одузимање пасоша, полицијску пратњу при било каквом покрету из медицинских разлога, забрану контакта са сведоцима и жртвама и јавног разматрања његовог случаја, осим са члановима тима за одбрану. Уколико Шешељ прекрши услове, српски власти биће дужне да одмах обавесте Трибунал.

Шешељ је, претходно, „с гнушањем одбацио било какве гаранције издајничке, прозападне владе у Србији“. Нагласио је да је „једино ограничење“ уколико „претресно веће одлучи да га привремено пусти на слободу“ то да „неће напуштати територију Републике Србије“. Као и раније током процеса, Шешељ је посредно затажио „укидање притвора“, које, по његовом тумачењу прописује међународно обичајно право.

Вођа радикала подвукао је „да се неће периодично јављати полицији, нити да носе огрлице, наруквице или наногнице, којима се вређа људско достојанство; да ће учествовати у политичком животу Србије и на јавним скуповима; да ће давати интервјуе новинама; да ће гостовати у телевизијским емисијама и да ће јавно критиковати Хашки трибунал као нелегални међународни суд“.

Тужилаштво Хашког трибунала није се, потом, изричито изјаснило ни за, ни против против привременог Шешељевог пуштања на слободу.

Назначило је да би, уколико судије одлуче да Шешеља пусте ослободе до пресуде, „требало да, у складу са праксом Трибуналовом, пропишу услове који би обезбедили да оптужени не угрожава жртве, сведоке ... и да ће се вратити пред Трибунал ако и када расправно веће нареди“. Судије су, пре тога, позвале Шешеља, који се брани сам, али и тужилаштво, да доставе своје погледе „на могућност пуштања оптуженог на привремену слободу“.

Председавајући судија Антонети назначио је да је позив странама упућен зато што у овом тренутку „није могуће одредити тачан датум изрицања пресуде“, зато што је нови судија мадај Нијанг (Madiaye Niang) затражио додатно време да се упозна са читавим предметом. У издвојеном мишљењу, Антонети данас указује да ће оптужени Шешељ у случају да се не обавеже на поштовање услова за евентуално привремено ослобађање из притвора, остати у притвору до пресуде за коју у овом тренутку не може да каже када ће бити изречена. Уколико се оптужени написмено обавеже да ће поштовати наведене услове, онда ће моћи да отпутује у Београд, додаје Антонети. Антонети такође подсећа на свој ранији став да је требало изрећи пресуду 30. октобра 2013. године. „По мени, нема никаквог разлога за држање у притвору оптуженог јер је судјење завршено 20. марта 2012. године и пресуда ће бити изречена када се новоименовани судија потпуно упозна са елементима процедуре“, додаје Антонети.

Према пракси Трибунала, оптужени су до сада били пуштани на привремену слободу искључиво ако би то сами затражили и приложили гаранције своје земље да ће га вратити на наставак процеса.

У прошлости, Шешељ је одбијао могућност да поднесе захтев за пуштање на привремену слободу, тврдећи да никада неће тражити гаранцију „издајничког режима у Београду“. Једном приликом, Шешељ је казао да би гаранције могао тражити једино од „пријатеља српског народа“ попут лидера Северне Кореје Ким Џонг Ила или либијског вође Моамера ел Гадафија који су сада покојни.

Неколико пута, међутим, лидер радикала је усмено од расправног већа тражио да му „укине притвор“, у којем је, по његовој оцени „неоправдано“ већ 11 година, али је Трибунал одбио да размотри тај предлог, оцењујући да није процедурално исправан. Суд је, почетком јуна, одбио Шешељеву жалбу на првостепену одлуку о наставку процеса са новим судијом, после изузећа судија Фредерика Хархофа (Harhoff) на захтев самог Шешеља. У јануару ове године, Шешељ је у жалби затражио да га Трибунал или ослободи или да судјење почне испочетка.

Шешељ, по одлуци апелационог већа, није доказао да је расправно веће починило грешку када је одлучило да процес настави након што се новоименовани судија Нијанг, који је заменио изузетог Хархофа, упозна са предметом, читајући спис читавог процеса и прегледајући видео снимке исказа сведока, иако је то „без преседана“ у пракси суда.

Одбацујући тврдњу оптуженог да је прекршено и његово право на суђење у разумном року, апелационо веће оценило је да чињеница да је Шешељ без пресуде у притвору скоро 12 година, „није предрасуда према њему, сама по себи“.

Одлучи о одбијању жалбе Шешељеве супроставио се судија Кофи Кумелио Афандје, који је назначио да стриктна примена правила Трибунала налаже поништавање не само одлуке о наставку суђења, него и читавог процеса. У закључку свог супротног мишљења, судија Афандје нагласио је да би апелационо веће Трибунала требало да поништи одлуку о наставку процеса Шешељу с новим судијом и процени да ли је исправније одржати ново суђење или у потпуности одбацити предмет против лидера Српске радикалне странке.

По судији Афандјеу, аргументи у корист одбацивања читавог досадашњег процеса „незнатно претежу“ над аргументима у корист новог суђења.

На Шешељев захтев, посебно веће Трибунала је, крајем августа прошле године, изузело судију Хархофа због пристрасности, у тренутку када је изрицање пресуде било заказано за 30. октобар 2013, пошто је извођење доказа било окончано у марту. Хархоф је, по тој одлуци, изузет зато што је писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала „показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда“.

Неслагање са одлуком о изузећу, потом су изразиле преостале судије, председавајући Антонети и Флавија Латанци (Flavia Latanci), који су тврдили да њихов став није узет у обзир. Одлуку о изузећу, тражећи њено преиспитивање, тужилаштво је назвало „неоснованом“. Посебно веће Трибунала, на крају је одбацило захтев за преиспитивање и потврдило одлуку о изузећу судије Хархофа. Уместо Хархофа, у претресно веће је постављен судија Нијанг из Сенегала.

Упркос противљењу Шешељевом, расправно веће у новом саставу одлучило је да пресуду изрекне након што судија Нијанг прочита спис и прегледа видео снимке исказа сведока.

У јануару ове године, судија Нијанг најавио је да ће му за тај посао бити потребно „најмање шест месеци“, а по данашњој одлуци, потом је затражио додатно време.

После једног неуспешног покушаја и Шешељевог штрајка глађу, суђење лидеру радикала почело је у новембру 2007. У завршној речи, марта прошле године, тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који није изводио доказе одбране, да буде ослобођен. У међувремену, Шешељ није извођен пред судије, а, према члановима његове породице, оболео је од тумора на дебелом цреву и подвргнут је операцији. О Шешељевом здравственом стању, Трибунал одбија да говори, зато што Шешељ није дао дозволу да се подаци о његовом здрављу објављују.

У притвору у Шевенингену (Sheveningen), Шешељ је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је била објављена оптужница.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg


Википутовања Вики речник Вики књиге Вики цитати Вики изворник Вики врсте Википедија Вики остава Мета Вики
Википутовања Вики речник Викикњиге Викицитати Викиизворник Викиврсте Википедија Викиостава Мета Вики