Noć kulture u Beogradu
Beograd / Srbija - Sedma po redu Noć muzeja pod sloganom „Sanjajte otvorenih očiju“, održana je sinoć u više od 40 gradova Srbije. Ni loši vremenski uslovi nisu sprečili ljubitelje kulture da se odazovu u velikom broju.
Posetiocima u Beogradu u ponudi je bilo 70 lokacija, a za pojedine u centru grada bilo je potrebno malo više strpljenja zbog velikih redova.
Izložba lutaka u Etnografskom muzeju privukla je veliku pažnju svojom postavkom seoskih i gradskih lutaka s kraja XIX i početka XX veka, napravljenih od različitih materijala, sa pratećom opremom, kao što su odelca, kolica, kolevke i sl. Najmlađi su naročito bili zainteresovani za eksperimente koje su izvodili studenti u Muzeju hemijskog fakulteta, koji su hemijske reakcije predstavili na jednostavan i zanimljiv način kroz promene boja, pojave zvukova i plamena, isušivanje cveća tečnim azotom i crtanje mastilom koje je postajalo vidljivo tek izlaganjem višoj temperaturi.
U galeriji Eurocentra devojke obučene u haljine s kraja XIX veka su dočekivale zainteresovane za izložbu kozmetike i odevnih predmeta koje su tada žene koristile. Mogli su se videti grudnjaci, steznici, ukosnice, lepeze, kao i reklame pilula za mršavljenje, ali i za gojenje i uvećavanje poprsja, engleskih krema za negu lica i sredstava za čišćenje koja čuvaju nežne ženske ruke. Najveću pažnju privukao je ondašnji oglas mladića koji je tim putem želeo da upozna "gospojicu pravoslavne vjere, koja bi imala nešto malo miraza".
Izložba kostimografa Snežane Kovačević u Muzeju pozorišne umetnosti bila je propraćena filmom Dejana Parlića sa insertima iz predstava Narodnog pozorišta iz Užica, za koje je ova umetnica radila kostime i scenografiju. Zanimljivo je bilo videti kako na licu mesta stvara nacrte kostima, koristeći kompjuter koji joj je, posle pozorišta, druga ljubav.
U Vojnom muzeju na Kalemegdanu predstavljen je period srpske vojne istorije od Drugog svetskog rata do danas. Prikazani su revolver i uniforma Aleksandra I Karađorđevića, muštikla, karte i mape Draže Mihajlovića, kao i Titovi lični predmeti, koji su deo stalne postavke tog muzeja. Kuriozitet su bili mašina Enigma, korišćena za šifrovanje i sablja Aleksandra fon Lera, čoveka koji je bombardovao Beograd 1941. Održano je i predavanje o Vojnoj akademiji osnovanoj pre 160 godina, a prisutne dame su mogle da zaplešu sa kadetima uz zvuke valcera.
Istorijski muzej Srbije ponudio je istorijat nastanka i čuvanja novca, kao i izložbu preko 500 kasica, sa ciljem isticanja značaja i neophodnosti štednje. Posetioci su saznali da je nakon odlaska Turaka i predaje ključeva grada Beograda 1867. godine, Srbija dobila prvi savremeni novac, iako još nije stekla punu državnu nezavisnost. Moglo se pročitati i o nastanku prvih novčanih zavoda i banaka na ovim prostorima.
Ispred glavnog ulaza kompanije Novosti, bile su izložene karikature poznatih ličnosti sa srpske javne scene, poput Milke Canić, Slavice Đukić Dejanović, Dušana Kovačevića, Ivana Tasovca i mnogih drugih, a one bez reči su na duhovit način predstvaljale političku i društvenu situaciju u našoj zemlji. Najuporniji su strpljivo čekali da im poznati karikaturisti nacrtaju njihove karikature.
Galerija Glasnik i njena izložba inspirisana knjigom Mišela Pasturoa "Crna-istorija jedne boje", nije se pridržavala najavljenog programa. Otvaranje izložbe bilo je zakazano za 18 časova, ali je u međuvremenu došlo do promene, pa je govor održan sat vremena ranije, a da o tome niko nije obavešten. Posetiocima je ostalo samo da degustiraju crno vino, bombone i čokoladu, kao i da razgledaju reprodukcije slika koje demonstriraju upotrebu i značaj crne boje u istoriji umetnosti.
I ove godine posećenost je bila izuzetno velika, a ostaje nada da će zainteresovanost ljudi za kulturu biti takva tokom cele godine, a ne samo u Noći muzeja.
Извор[уреди]
