Ноћ културе у Београду

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу

16. мај 2010.

Београд / Србија - Седма по реду Ноћ музеја под слоганом „Сањајте отворених очију“, одржана је синоћ у више од 40 градова Србије. Ни лоши временски услови нису спречили љубитеље културе да се одазову у великом броју.

Посетиоцима у Београду у понуди је било 70 локација, а за поједине у центру града било је потребно мало више стрпљења због великих редова.

Изложба лутака у Етнографском музеју привукла је велику пажњу својом поставком сеоских и градских лутака с краја XIX и почетка XX века, направљених од различитих материјала, са пратећом опремом, као што су оделца, колица, колевке и сл. Најмлађи су нарочито били заинтересовани за експерименте које су изводили студенти у Музеју хемијског факултета, који су хемијске реакције представили на једноставан и занимљив начин кроз промене боја, појаве звукова и пламена, исушивање цвећа течним азотом и цртање мастилом које је постајало видљиво тек излагањем вишој температури.

У галерији Еуроцентра девојке обучене у хаљине с краја XIX века су дочекивале заинтересоване за изложбу козметике и одевних предмета које су тада жене користиле. Могли су се видети грудњаци, стезници, укоснице, лепезе, као и рекламе пилула за мршављење, али и за гојење и увећавање попрсја, енглеских крема за негу лица и средстава за чишћење која чувају нежне женске руке. Највећу пажњу привукао је ондашњи оглас младића који је тим путем желео да упозна "госпојицу православне вјере, која би имала нешто мало мираза".


Изложба костимографа Снежане Ковачевић у Музеју позоришне уметности била је пропраћена филмом Дејана Парлића са инсертима из представа Народног позоришта из Ужица, за које је ова уметница радила костиме и сценографију. Занимљиво је било видети како на лицу места ствара нацрте костима, користећи компјутер који јој је, после позоришта, друга љубав.

У Војном музеју на Калемегдану представљен је период српске војне историје од Другог светског рата до данас. Приказани су револвер и униформа Александра I Карађорђевића, муштикла, карте и мапе Драже Михајловића, као и Титови лични предмети, који су део сталне поставке тог музеја. Куриозитет су били машина Енигма, коришћена за шифровање и сабља Александра фон Лера, човека који је бомбардовао Београд 1941. Одржано је и предавање о Војној академији основаној пре 160 година, а присутне даме су могле да заплешу са кадетима уз звуке валцера.

Историјски музеј Србије понудио је историјат настанка и чувања новца, као и изложбу преко 500 касица, са циљем истицања значаја и неопходности штедње. Посетиоци су сазнали да је након одласка Турака и предаје кључева града Београда 1867. године, Србија добила први савремени новац, иако још није стекла пуну државну независност. Могло се прочитати и о настанку првих новчаних завода и банака на овим просторима.

Испред главног улаза компаније Новости, биле су изложене карикатуре познатих личности са српске јавне сцене, попут Милке Цанић, Славице Ђукић Дејановић, Душана Ковачевића, Ивана Тасовца и многих других, а оне без речи су на духовит начин предстваљале политичку и друштвену ситуацију у нашој земљи. Најупорнији су стрпљиво чекали да им познати карикатуристи нацртају њихове карикатуре.

Галерија Гласник и њена изложба инспирисана књигом Мишела Пастуроа "Црна-историја једне боје", није се придржавала најављеног програма. Отварање изложбе било је заказано за 18 часова, али је у међувремену дошло до промене, па је говор одржан сат времена раније, а да о томе нико није обавештен. Посетиоцима је остало само да дегустирају црно вино, бомбоне и чоколаду, као и да разгледају репродукције слика које демонстрирају употребу и значај црне боје у историји уметности.


I ове године посећеност је била изузетно велика, а остаје нада да ће заинтересованост људи за културу бити таква током целе године, а не само у Ноћи музеја.

Извор[уреди]

Викиновости
Овај чланак садржи новинарство из прве руке написано од стране уредника Викиновости. Погледај страницу за разговор за више детаља.


Боокмарк-неw.свг