Педесет година од неуспеле инвазије у Заливу свиња

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


Кастро и Камило

13. април 2011.
Вашингтон/ САД (Beta) - Односи Кубе и САД у последње време можда доживљавају благо отопљавање, али ипак, и 50 година након пропале инвазије у Заливу свиња, Хавана и Вашингтон и даље изгледају непомирљиво.

Долазак Барака Обаме у Белу кућу у први мах је пробудио наду да се отвара ново поглавље у бурним односима два суседа. Међутим, и после две године, мало се одмакло у томе, а међусобно неповерење које је завладало након кризе у Заливу свиња 17. априла 1961, чини се једнако јако као и досад. Ситуацију је прошлог месеца додатно погоршало кубанско правосуђе одлуком да на 15 година затвора осуди Американца Алана Гроса који је оптужен за шпијунажу.

Отопљавање односа, ако до њега уопште дође, ићи ће врло лагано, сматра аналитичар из центра Америка сосајети. „Јасно је да ће афера Алан Грос дуго остати камен спотицања“, реако је Грос за АФП. Према његовој оцени, свих 11 америчких председника који су почевши од Двајта Ајзенхауера имали посла са Кастром, понашали су се као да су „таоци“ режима на Куби. Сваки пут када би Фидел и Раул Кастро пооштрили владавину на острву, Вашингтон је увек био приморан да одговори.

„Браћа Кастро не теже великом отварању земље. Свесни су чињенице да када би њихови сународници имали већи приступ информацијама и средствима комуникације, њихова тоталитарна влада би била доведена у питање“, рекао је аналитичар.

Истовремено САД се и даље држе исте приче: ембарго који је на снази 50 година неће бити укинут без демократског отварања Кубе, за које је потребно много више од ослобадјања политичких затвореника. Ипак америчка администрација је начинила неколико малих корака. Раскидајући са политиком свог претходника Џорџа Буша, председник Барак Обама укинуо је рестрикције на путовања Американаца пореклом са Кубе на острво и олакшао је трансфер новца ка острву.

Варадеро

Куба са своје стране није одмакла у политичком отварању земље, а започете економске промене су незнатне, оцењује АФП. Процес отопљавања односа „врло је спор и врло тежак“, „политичке компликације постоје како овде тако и на Куби“, сматра Мајкл Шифтер из центра за Интерамерички дојалог са седиштем у Вашингтону. Осим тога са већим бројем републиканаца у Конгресу након новембарских избора, оцењује он, мало је вероватно да ће укидање ембарга, олакшице у трговинској размени и укидање забране Американцима да путују на Кубу, бити у догледно време на дневном реду.То значи да тешка економска криза кроз коју пролази Куба приморава њено руководство да ипак иде ка озбиљнијим економским реформама, сматра Шифтер уз оцену да би то могло да допринесе барем малом отварању.

Обележавање годишњице неуспеле инвазије у Заливу свиња подудара се на Куби са одржавањем Конгреса Комунистичке партије.

„Вероватно ћемо слушати тираде о интервенционизму јенкија и о потреби да се такве злоупотребе у будућности спрече, а та реторика је и даље ефикасна како би се Кубанцима утерао страх у кости“, сматра Сабатини.

С друге стране, универзитет у Мајамију у Флориди где живи око милион Американаца пореклом са Кубе, обележиће годишњицу инвазије у Заливу свиња у друштву ветерана. Борба се наставља (виртуелно) с обе стране мореуза, и то само показује у каквом се ћосокаку налазимо, закључује Сабатини.

Инвазија око 2.000 кубанских избеглица која се убрзо претворила у дебакл САД на чијем је челу тада био Џон Ф. Кенеди, започела је 17. априла 1961. године из Никарагве, преко пута Кубе. Планови о инвазији су дуго спремани још и пре доласка Кенедија у Белу кућу, а кубанске избеглице је обучавала ЦИА.

По доласку у Залив свиња, њих је међутим дочекала ватра кубанских војника, милиционера и грађана, док је сам Кастро одмах из Хаване дошао на обалу и повео војнике у борбу. У року од 72 сата инвазија је неславно окончана. Један део кубанских избеглица је погинуо, њих 116, док је 1.189 заробљено, а само мали део је успео да побегне преко мора.

Извор[уреди]


Bookmark-new.svg