Орбан: ЕУ као СССР

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


18. март 2012.
Будимпешта-  (Beta-AP) - Премијер Мађарске Виктор Орбан оптужио је 15. марта ЕУ за колонијализам, а функционере ЕУ упоредио са совјетским апаратчицима. Тешке речи на рачун Брисела Орбан, лидер конзервативне партије Фидес, изнео је на скупу поводом годишњице револуције против Хабсбурга из 1848, само дан након што је донета одлука да се Мађарској суспендује више стотина милиона евра европских фондова због дефицита. Орбан је ипак донекле ублажио став рекавши да је судбина Мађарске везана за ЕУ. Орбан је познат по бучним расправама са Бриселом, али је искуство показало да је спреман на уступке.

Годишњица револуције је државни празник у Мађарској, а тим поводом одржан је и скуп присталица Орбана, на којем је према процени фоторепортера АФП-а било скоро 200.000 људи, и опозициони скуп уз учешће око 100.000 људи. Скупови су добили и међународну димензију, будући да су на окупљање Орбанових симпатизера дошле и групе Пољака, а на скуп опозиције други човек француске Социјалистичке партије.

Орбан је већ прошле године упоредио Брисел са Москвом. Његов говор је и овом приликом био ватрен. „Нећемо бити колонија“, рекао је он. „Добро нам је познат тај тип непожељне другарске подршке“, казао је Орбан. Касније је ипак спустио лопту, објаснивши да постоји опасност да „цела Европа постане колонија модерног финансијског система“ и да се развој ситуације у Мађарској и ЕУ не може одвојено посматрати.

Мађарски национални празник посвећен је мађарској револуцији из 1848. против Хабсбурга, за независност и грађанска права.

Орбан је, са кокардом у бојама државне заставе, навео да Мађари и данас имају исте захтеве као тада. „Ми смо политички и интелектуални наследници 1848. године“, изјавио је, док је гомила извикивала његово име и махала мађарским заставама.

„Морамо показати да подржавамо Виктора Орбана јер они (опозиција) желе све да убеде да га не подржава нико“, изјаивио је Каталин С, лекар од 50-ак година, који је дошао из места Комаром, 75 километара западно од Будимпеште, са једним од двоје деце.

На опозиционом скупу учествовало је око 100.000 људи. Скуп је организовала невладина организација „Мила“ (Milla), што значи један милион за слободу штампе.

Организатори су представили једног реп певача као „алтернативног председника републике“. Прочитана је и листа 12 захтева, међу којима су слобода штампе и религија, као и праведнији порези и независно правосуђе.

Благ став ЕУ према Орбану[уреди]

Скуп подршке Орбану привукао је око 2.000 пољских присталица, док је француски посланик Европског парламента из редова социјалсита Арлем Дезир (Harlem Desir) учествовао на опозиционом скупу. „Овде сам да пренесем подршку коју социјалисти и Франсоа Оланд (Francois Hollande, кандидат за француске предсетничке изборе) пружају демократском скупу који се данас одржава у Будимпешти“, рекао је он за АФП. „Ово што се дешава у Мађарској је срамота за Европу, то је нарушавање демократских слобода, штампе, правосуђа“, рекао је он.

Орбана у Мађарској и иностранству критикују због реформи централне банке којом се смањује њена независност, као и због реформи правосуђа и новог тела за заштиту података и за медије, као и због новог закона о медијима за које противници тврде да нарушава слободу.

Упркос томе што су земље чланице ове седмице одлучиле да казне Мађарску због прекомерног дефицита, Дезир је оценио да постоји прећутни споразум конзервативаца за подршку Орбановој влади.

На скупу опозиције, више људи је носило заставе ЕУ, али су неки изразили и разочарање у Брисел.

„Док се опозиција не уједини Орбан ће моћи да остане на власти“, изјавио је 37-годишњи банкар Ференц.

Он сматра да ЕУ има исувише „мек“ став према Орбану. Он сматра да је добар пример америчке државне секретарке Хилари Клинтон (Hillary Clinton) која је лично извршила притисак на мађарску владу.

У Будимпешти су организовани и други протести, али ниједан није успео да окупи већи број људи. Осим два велика скупа, град је био скоро празан, будући да је у Мађарској због празника ово продужени викенд.

Позадина[уреди]

Од доласка на власт средином 2010. године, Орбан је спровео бројне политичке и економске мере којима је повећан утицај владе на медије, судство, цркве и друге номинално независне институције, што су критиковали ЕУ и међународне организације. Упркос Орбановој оштрој реторици, у Мађарској су ипак усвојени амандмани на неке од најспорнијих нових закона како би били у складу са смерницма ЕУ.

Европска комисија је у јануару покренула процедуру против Мађарске због реформи које нису у складу са прописима ЕУ, а у марту јој је дала и рок од месец дана за гаранције да ће се спорне реформе повући. Конкретно, траже се нови нацрти закона о пензионисању судија и заштити података. Одлука Мађарске о смањењу старосне границе за пензионисање судија и јавних тужилаца са 70 на 62 године није у складу са европском директивом о дискриминацији на послу. Брисел тражи и повлачење одлуке да се превремено прекине мандат независне Канцеларије комесара за заштиту података, и да се та дужност повери државном телу. У ЕУ је пракса да се заштитом података бави независно тело. ЕУ је од Мађарске затражила и неколико објашњења о новим прописима о централној банци и судству.

Орбан је жустри говор о ЕУ одржао само дана након што је од председника Европске комисије Жозе Мануела Бароза (Jose Barroso) затражио подршку за почетак преговора о кредитној линији која је земљи потребна да би се смањили високи трошкови задуживања земље. У писму од 13. марта, које је објавила државна национална агенција, премијер је рекао да верује да би правни спор са ЕУ „ускоро могао да се реши“, пренео је Фајненшел тајмс (ФТ).

Bookmark-new.svg