Мађарска у сукобу са ЕУ и ММФ-ом
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
30. децембар 2011.
Будимпешта- (Beta-AFP) - Конзервативни шеф мађарске владе Виктор Орбан од доласка на власт пре годину и по дана Мађарској намеће политику са националистичким, чак популистичким обележјима, влада чврстом руком, а медији његову владу описују као аутократску, антидемократску и тоталитарну. Својим потезима отворено се супротставља Европској унији чији је члан, Међународном монетарном фонду од кога очекује кредит за излазак из кризе и САД које су већ изразиле забринутост због стања демократије у земљи. Новим спорним законима које парламент усваја претпоследњег дана ове године ограничава се независност централне банке, смањује се број верских заједница које добијају државне субвенције и предвиђају се мере за некадашње „комунистичке злочине“.
„Нико на свету се не може мешати у законодавни процес у Мађарској, не може посланицима које је изабрао мађарски народ рећи које законе могу или не могу да изгласају“, рекао је Орбан за државни радио. То је његов индиректни одговор на упозорења међународне заједнице поводом предвиђеног усвајања закона о централној банци, религијама, кумунистичким злочинима и функционисању парламента. „Уколико нам неко помогне добрим саветима захвалићемо му се, а уколико жели да нас скрене с пута, љубазно ћемо га уклонити“, додао је он.
Значајни актери на међународној сцени имали су више разлога за реакцију.
Међународни монетарни фонд и Европска унија посебно су забринуте за реформу централне банке Мађарске, а повлачење закона су поставили као услов за наставак преговора о кредитној линији између 15 и 20 милијарди евра. Упркос упозорењу, та реформа је и усвојена у раним поподневним сатима 30. децембра.
Реформом ће премијер добити овлашћење да бира два заменика Централне банке Мађардске, што је до сада радио сам гувернер. Монетарни савет Централне банке имаће девет уместо седам чланова, а два нова додатна члана ће именовати Парламент, што у овом тренутку значи конзервативна Орбанова партија Фидес (Fidesz).
Орбан је умањио значај најаве да ће повлачење закона бити услов за преговоре о финансијској помоћи. "Уколико нам ММФ да појас за спасавање, моћи ћемо у будућност да погледамо са више самопоуздања и сигурности, али ћемо и у супротном остати на ногама без проблема", рекао је Орбан.
Финансијска тржишта не деле оптимизам шефа владе Мађарске, што показује чињеница да су две америчке рејтинг агенције Мудиз (Moody's) и Стандард енд Пурз (Стандард&Поор'с) сврстале дугорочне обвезнице Мадарске у "шпекулативну" категорију, што значи да је ликвидност земље доведена у питање. Мађарској је све теже да прода обвезнице, каматне стопе на петогодишње и десетогодишње обвезнице приближавају се износу од 10%, док се стопа од 7% сматра границом прихватљивог. Мађарска валута форинта наставља да слаби у односу на евро. Претпоследњег дана ове године евро је прешао границу од 310 форинти, и мењао се за 310,57 форинти.
Форинта је ослабила за више од 20% у односу на евро у преходна три месеца, а део узрока лежи у економској политици, односно донетим мерама попут пореза на банке и енергетске и телекимуникационе групе и национализације приватних пензионих фондова.
Мађарској је, како се процењује, сада потребан кредит од између 15 и 20 милијарди евра. Мађарска је и пре три године била у тешким финансијским проблемима и 2008-2009. године је добила зајам већи од 20 милијарди евра за Међународни монетарни фонд, Европску унију и Светску банку.
Дуг списак антиевропских мера
[уреди]Реформа Централне банке није једина контроверзна измена која се у Мађарској доноси на самом крају ове године. Упркос упозорењу Европске комисије, парламент усваја и нови закон о религијама, којим ће се број верских заједница које добијају субвенције смањити са 300 на 14, као и измену рада парламента којом ће се скупштинска расправа свести на недовољну меру.
Доноси се и закон „о комунистичким злочинима“, који се односи на лидере Социјалистичке партије, некадашње комунистичке партије. Они, са друге стране, указују на „успостављање диктатуре“ у земљи.
Ово нису први потези којима је Орбанова влада на себе навукла критике и гнев.
Нови устав, написан у националистичком, конзервативном и традиционалистичком тону, усвојен је у априлу, а ступиће на снагу 1. јануара 2012. године. Некадашњи премијер Белгије и председник Либерала у Европском парламенту самтра да је нови мађарски устав „као Тројански коњ ауторитарнијег политичког система, заснованог на одржавању моћи само једне странке“.
Маејду стварима које је урадио је и постављање себи блиских људи на важне функције. Председник Централне банке Андраш Шимор последњи је у низу личности које су пружиле отпор. Поставља се питање, међутим, колико ће се он одржати на функцији, упркос подршци Европске централне банке.
У сектору културе странка Фидеш није оклевала да у државним медијима унапреди личности за које се зна да имају екстремно десничарске, чак антисемитске ставове. Поред тога, упркос штрајку глађу неких новинара, који су одмах отпуштени, непокорни новинари су масовно отпуштани или слати у пензију.
Поред тога, једини опозициони радио Клубрадио изгубио је фреквенцију.
Портрет популисте чврсте руке
[уреди]Орбан је неоспорни шеф своје партије Фидеш и у парламенту од 2010, има двотрећинску већину, која се доста тешко постиже. Он земљом, као и партијиом, влада чврстом руком, не толеришући супротстављање.
Када је први пут 1998. године водио владу имао је само 35 година. После осам година владавине левице он се 2010, године вратио на тај положај, старији за 11 година.
Као некадашњи либерални антикомунистички дисидент, Орбан воли да говори у име „народа“ и „људи“ и да се страствено супростставља глобализацији. Воли да говори и о крају „ере западних банкара“, на уштрб којих ће Азија јачати.
Од велике изборне победе убрзано је ширио свој домен власти, стављајући проверене особе на чело свих јавних институција које су до тада могле да његову моћ закоче, ограниче или јој дају противтежу. Реч је између осталог о Уставном суду, председникуј Републике, јавном тужиоцу, Изборној комисији, Комисији за медије, Монетарном савету, Буџетском савету...
Све жешће критике САД, ЕУ, ММФ-а и разних невладиних организација га остављају равнодушним, па наставља да обликује Мађарску по свом нахођењу. Придеви којима се његова владавина карактерише у мађарским и међународним медијима су „аутократска, антидемократска, тоталитарна и диктатура“.
Годину и по дана које је до сада провео на власти обележено је крајем поделе власти на законодавну, извршну и судску, што је основа демократије. Тако данас правосуђем управља личност блиска "Орбановом клану", државни тужилац му је дугогодишњи верни пријатељ.
Орбанов систем проширио се и на домен културе, науке, уметности и спортова. Влада је присутна и у Академији наука, Олимпијском комитету и Фудбалској федерацији. Њему верни људи, понекад из екстремне деснице, на челу су културних и научних институција, а непокорни уметници су лишени субвенција.
Од својих бирача тражи да му „верују на реч“. Обећао је снижење пореза, што је обећање које су стручњаци брзо умерили због економске и финансијске кризе, пада националне валуте форинте и пораста каматних стопа на обвезнице.
Виктор Орбан је ожењен и има петоро деце.
Извор
[уреди]- „Mađarska u sukobu sa EU i MMF-om” Новинска агенција Бета, 30. децембар 2011. (српски)