Mađarska u sukobu sa EU i MMF-om
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
30. decembar 2011.
Budimpešta- (Beta-AFP) - Konzervativni šef mađarske vlade Viktor Orban od dolaska na vlast pre godinu i po dana Mađarskoj nameće politiku sa nacionalističkim, čak populističkim obeležjima, vlada čvrstom rukom, a mediji njegovu vladu opisuju kao autokratsku, antidemokratsku i totalitarnu. Svojim potezima otvoreno se suprotstavlja Evropskoj uniji čiji je član, Međunarodnom monetarnom fondu od koga očekuje kredit za izlazak iz krize i SAD koje su već izrazile zabrinutost zbog stanja demokratije u zemlji. Novim spornim zakonima koje parlament usvaja pretposlednjeg dana ove godine ograničava se nezavisnost centralne banke, smanjuje se broj verskih zajednica koje dobijaju državne subvencije i predviđaju se mere za nekadašnje „komunističke zločine“.
„Niko na svetu se ne može mešati u zakonodavni proces u Mađarskoj, ne može poslanicima koje je izabrao mađarski narod reći koje zakone mogu ili ne mogu da izglasaju“, rekao je Orban za državni radio. To je njegov indirektni odgovor na upozorenja međunarodne zajednice povodom predviđenog usvajanja zakona o centralnoj banci, religijama, kumunističkim zločinima i funkcionisanju parlamenta. „Ukoliko nam neko pomogne dobrim savetima zahvalićemo mu se, a ukoliko želi da nas skrene s puta, ljubazno ćemo ga ukloniti“, dodao je on.
Značajni akteri na međunarodnoj sceni imali su više razloga za reakciju.
Međunarodni monetarni fond i Evropska unija posebno su zabrinute za reformu centralne banke Mađarske, a povlačenje zakona su postavili kao uslov za nastavak pregovora o kreditnoj liniji između 15 i 20 milijardi evra. Uprkos upozorenju, ta reforma je i usvojena u ranim popodnevnim satima 30. decembra.
.jpg)
Reformom će premijer dobiti ovlašćenje da bira dva zamenika Centralne banke Mađardske, što je do sada radio sam guverner. Monetarni savet Centralne banke imaće devet umesto sedam članova, a dva nova dodatna člana će imenovati Parlament, što u ovom trenutku znači konzervativna Orbanova partija Fides (Fidesz).
Orban je umanjio značaj najave da će povlačenje zakona biti uslov za pregovore o finansijskoj pomoći. "Ukoliko nam MMF da pojas za spasavanje, moći ćemo u budućnost da pogledamo sa više samopouzdanja i sigurnosti, ali ćemo i u suprotnom ostati na nogama bez problema", rekao je Orban.
Finansijska tržišta ne dele optimizam šefa vlade Mađarske, što pokazuje činjenica da su dve američke rejting agencije Mudiz (Moody's) i Standard end Purz (Standard&Poor's) svrstale dugoročne obveznice Madarske u "špekulativnu" kategoriju, što znači da je likvidnost zemlje dovedena u pitanje. Mađarskoj je sve teže da proda obveznice, kamatne stope na petogodišnje i desetogodišnje obveznice približavaju se iznosu od 10%, dok se stopa od 7% smatra granicom prihvatljivog. Mađarska valuta forinta nastavlja da slabi u odnosu na evro. Pretposlednjeg dana ove godine evro je prešao granicu od 310 forinti, i menjao se za 310,57 forinti.
Forinta je oslabila za više od 20% u odnosu na evro u prehodna tri meseca, a deo uzroka leži u ekonomskoj politici, odnosno donetim merama poput poreza na banke i energetske i telekimunikacione grupe i nacionalizacije privatnih penzionih fondova.
Mađarskoj je, kako se procenjuje, sada potreban kredit od između 15 i 20 milijardi evra. Mađarska je i pre tri godine bila u teškim finansijskim problemima i 2008-2009. godine je dobila zajam veći od 20 milijardi evra za Međunarodni monetarni fond, Evropsku uniju i Svetsku banku.
Dug spisak antievropskih mera
[uredi]Reforma Centralne banke nije jedina kontroverzna izmena koja se u Mađarskoj donosi na samom kraju ove godine. Uprkos upozorenju Evropske komisije, parlament usvaja i novi zakon o religijama, kojim će se broj verskih zajednica koje dobijaju subvencije smanjiti sa 300 na 14, kao i izmenu rada parlamenta kojom će se skupštinska rasprava svesti na nedovoljnu meru.
Donosi se i zakon „o komunističkim zločinima“, koji se odnosi na lidere Socijalističke partije, nekadašnje komunističke partije. Oni, sa druge strane, ukazuju na „uspostavljanje diktature“ u zemlji.
Ovo nisu prvi potezi kojima je Orbanova vlada na sebe navukla kritike i gnev.
Novi ustav, napisan u nacionalističkom, konzervativnom i tradicionalističkom tonu, usvojen je u aprilu, a stupiće na snagu 1. januara 2012. godine. Nekadašnji premijer Belgije i predsednik Liberala u Evropskom parlamentu samtra da je novi mađarski ustav „kao Trojanski konj autoritarnijeg političkog sistema, zasnovanog na održavanju moći samo jedne stranke“.
Maejdu stvarima koje je uradio je i postavljanje sebi bliskih ljudi na važne funkcije. Predsednik Centralne banke Andraš Šimor poslednji je u nizu ličnosti koje su pružile otpor. Postavlja se pitanje, međutim, koliko će se on održati na funkciji, uprkos podršci Evropske centralne banke.
U sektoru kulture stranka Fideš nije oklevala da u državnim medijima unapredi ličnosti za koje se zna da imaju ekstremno desničarske, čak antisemitske stavove. Pored toga, uprkos štrajku glađu nekih novinara, koji su odmah otpušteni, nepokorni novinari su masovno otpuštani ili slati u penziju.
Pored toga, jedini opozicioni radio Klubradio izgubio je frekvenciju.
Portret populiste čvrste ruke
[uredi]Orban je neosporni šef svoje partije Fideš i u parlamentu od 2010, ima dvotrećinsku većinu, koja se dosta teško postiže. On zemljom, kao i partijiom, vlada čvrstom rukom, ne tolerišući suprotstavljanje.
Kada je prvi put 1998. godine vodio vladu imao je samo 35 godina. Posle osam godina vladavine levice on se 2010, godine vratio na taj položaj, stariji za 11 godina.
Kao nekadašnji liberalni antikomunistički disident, Orban voli da govori u ime „naroda“ i „ljudi“ i da se strastveno suproststavlja globalizaciji. Voli da govori i o kraju „ere zapadnih bankara“, na uštrb kojih će Azija jačati.
Od velike izborne pobede ubrzano je širio svoj domen vlasti, stavljajući proverene osobe na čelo svih javnih institucija koje su do tada mogle da njegovu moć zakoče, ograniče ili joj daju protivtežu. Reč je između ostalog o Ustavnom sudu, predsednikuj Republike, javnom tužiocu, Izbornoj komisiji, Komisiji za medije, Monetarnom savetu, Budžetskom savetu...
Sve žešće kritike SAD, EU, MMF-a i raznih nevladinih organizacija ga ostavljaju ravnodušnim, pa nastavlja da oblikuje Mađarsku po svom nahođenju. Pridevi kojima se njegova vladavina karakteriše u mađarskim i međunarodnim medijima su „autokratska, antidemokratska, totalitarna i diktatura“.
Godinu i po dana koje je do sada proveo na vlasti obeleženo je krajem podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što je osnova demokratije. Tako danas pravosuđem upravlja ličnost bliska "Orbanovom klanu", državni tužilac mu je dugogodišnji verni prijatelj.
Orbanov sistem proširio se i na domen kulture, nauke, umetnosti i sportova. Vlada je prisutna i u Akademiji nauka, Olimpijskom komitetu i Fudbalskoj federaciji. Njemu verni ljudi, ponekad iz ekstremne desnice, na čelu su kulturnih i naučnih institucija, a nepokorni umetnici su lišeni subvencija.
Od svojih birača traži da mu „veruju na reč“. Obećao je sniženje poreza, što je obećanje koje su stručnjaci brzo umerili zbog ekonomske i finansijske krize, pada nacionalne valute forinte i porasta kamatnih stopa na obveznice.
Viktor Orban je oženjen i ima petoro dece.
Izvor
[uredi]- „Mađarska u sukobu sa EU i MMF-om” Новинска агенција Бета, 30. децембар 2011. (srpski)
