Sutra je Uskrs, najvažniji hrišćanski praznik

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу



26. april 2008.
Beograd/ Srbija (Beta) - Pravoslavni vernici u nedelju slave Uskrs koji Srpska pravoslavna crkva (SPC) naziva praznikom nad praznicima.

Uskrs je najvažniji hričhanski praznik jer suština hrišćanskog učenja zapravo označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih. To je pobeda vere i života nad smrću.

Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi. Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica "neverni Toma".

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju, i može "pasti" u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom - julijanskom kalendaru, a država Srbija po novom - gregorijanskom kalendaru. Otuda i razlika u datumima.

Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom. Na Uskrs se narod ujutro umiva svežom vodom u koju su stavljeni crveno obojeno jaje, bosiljak i zdravac.

Извор[уреди]