Сутра је Ускрс, најважнији хришћански празник

Извор: Викиновости



26. април 2008.
Београд/ Србија (Бета) - Православни верници у недељу славе Ускрс који Српска православна црква (СПЦ) назива празником над празницима.

Ускрс је најважнији хричхански празник јер суштина хришћанског учења заправо означава васкрснуће Христово из мртвих. То је победа вере и живота над смрћу.

На Ускрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.

Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви. Исус је васкрсао.

На Ускрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима.

Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу узречица "неверни Тома".

Људи се за овај празник поздрављају са: "Христос васкресе" и "Ваистину васкресе". Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме.

На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Ускрс свуда празнује истог дана, после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и првог пуног месеца.

Ускрс је покретан празник. Увек се везује само за недељу, и може "пасти" у размаку од 35 дана, од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.

Српска православна црква време рачуна по старом - јулијанском календару, а држава Србија по новом - грегоријанском календару. Отуда и разлика у датумима.

За овај празник спрема се колач који домаћин за време ручка ломи заједно са децом. На Ускрс се народ ујутро умива свежом водом у коју су стављени црвено обојено јаје, босиљак и здравац.

Извор[уреди]