Трага се за авионом Ер Франса

Извор: Викиновости



1. јун 2009.


Погледајте:
Викиновости
Викиновости

Авион Ер Франса нестао са радара

Париз / Рио де Жанеиро / Француска / Бразил (РТС / Б92 / Си-Ен-Ен / Би-Би-Си) Ер Франсов авион који је ноћас нестао са радара, при том превозећи 228 путника, није пронађен. Све мање наде за преживелима. Према списку Ер Франса, у летелизи се налазило 228 пуника; међу њима седморо деце и једна беба.

Иако вест о паду авиона није званично потврђена, Ер Франс је већ упутио званичне изјаве дубоког саучешћа њиховим породицама. Француски председник Никола Саркози рекао је да су веома мали изгледи за преживелима и у сустрету са породицама путника то је и поновио. Објашњавајући разлог нестанка летелице са екрана радара, председник је наговестио да су све опције у игри, и да је истрага у току.

Уколико је реч о паду авиона, биће тешко пронаћи његове остатке јер се радио о неизмерној зони, али да је техничка помоћ, у виду сателитских снимака, затражена од Владе САД.

Француско министарство саобрћаја саопштило је да се у авиону Ер Франс на лету између Рио де Женеира и Париз налазило се 228 путника 33 националности, међу којима 61 Француз, 58 Бразилаца и 26 Немаца. Менаџер Ер Франса изјавио је да је међу путницима било држављана, Анголе, Аргентине, Белгије, Кине, Филипина, Немачке, Ирске, Италије, Марока, Норвеше, САД, Словачке, Шпаније и Велике Британије. Агенција Хина је пренела да је у хрватском Министарству спољних послова и европских интеграција речено да је у авиону највероватније био и један хрватски држављанин, док Словенија и Србиај немају званичне податке.

Олуја могући узрок пада[уреди]

Одмах након што је утврђен нестанал авиона са лета АФ 447, авиони бразилске војске уз помоћ француске армије почели су да надлећу зону лета Ел Франсовог авона. Међутим, ни након вишечасовне потраге, нису пронађени никакви остаци авиона.

Директор за комуникације француске авио-компаније Франсоа Брус, изјавио је могућност да је летелицу захватила олуја и том приликом у њу је ударио гром, што је довело до кратког електричног споја.

Директор Ер Франса Пјер Анри Гуржон описао је тренутке пре него што је изгубљен контакт са Ербасом 330:

У пола четири ујутро по париском времену имали смо последњи контакт са бразилском контролом лета. Пола сата касније, авион је ушао у зону снажних турбуленција и олује. Петнаестак минута касније послато је неколико аутоматских порука да постоје проблеми.

Гуржон је додао да је једна од могућности да је авион страдао од удара грома. Међутим, инспектор авионских несрећа Дејвид Глив за Би-Би-Си каже да би то било крајње необично, пошто су авиони направљени тако да издрже удар грома и јаких турбуленција.

Иако се говори да је реч о проблему са електричним инсталацијама после којег је изгубљена комуникација са летелицом, немогуће је рећи шта је узрок несреће. Авиони су направљени да издрже јаке турбуленције или да их заобиђу користећи своје радарске системе. Било би веома, веома необично да је авион пао само због тога што га је ударио гром или што је наишао на турбуленцију. Вероватно је ту било и неких других фактора.


Извор[уреди]