Одлазак црвеног Наполеона: последњи из гарде револуционара
Слика: Ricardo Stucker.
8. октобар 2013.
Ханој/ Вијетнам (Beta-AP) - Генерал Во Нгујен Ђап, био је последњи из старе гарде револуционара, бриљантан и немилосрдан командант који је слабо наоружане Вијетнамце повео у победе, прво против Француза а затим и против Американаца, оцењује Асошиејтед преш (АП). Ђап, један од највећих војних стратега 20. века, који је преминуо у петак у 103 години, био је најцењенија личност у Вијетнаму одмах после председника Хо Ши Мина, а по речима неименованог службеника владе и особе блиске Ђапу, преминуо је у војној болници у Ханоју.
Познат као „Црвени Наполеон“, Ђап је 1954. године командовао герилским одредима који су носили сандале направљене од аутомобилских гума и вукли артиљерију део по део преко планина како би окружили и уништили француску војску у месту Дијен Бијен Фу.
Победа, која је била мало вероватна, а која се и даље изучава у војним школама, довела је до независности Вијетнама и убрзала слом колонијализма у Индокини и шире.
Ђап је потом 1975. године поразио јужновијетнамску владу коју су подржавале САД, ујединивши тако земљу која је до тада била подељена на једну комунистичку и другу некомунистичке земљу.
Остаће упамћен и по томе што је редовно прихватао тешке губитке у борби како би остварио своје циљеве.
„Ниједан други рат за ослобођење није био тако жесток нити је изазвао толико жртава као овај рат“, рекао је Ђап 2005. године за АП, у једном од његових последњих интервјуа за стране медије поводом 30 годишњице пада бившег јужновијетнамског престонице, Сајгона.
„Али ми смо се и даље борили јер за Вијетнам ништа није било драгоценије од независности и слободе“, рекао је он тада, понављајући чувени цитат Хо Ши Мина.
Ђап је био бистрога ума и упућен у актуелна дешавања све док није смештен у болницу. У својим деведесетим годинама он је примао светске лидере у својој кући у Ханоју.
Упркос томе што је у Вијетнаму био широко поштован, Ђапа нису волели милиони јузновијетнамаца који су се борили на страни америчких трупа и напустили своју земљу након рата, укључујући многе избегле антикомунисте који су се населили у САД-у.
Ђап је био познат по свом ватреном темпераменту и немилосрдној стратегији, али и по томе што је био кицош, наводи АП и подсећа на фотографије на којима смотру својих трупа он обавља у белом оделу и кравати, за разлику од Хо Ши Мина који је био у шорцу и сандалама.
Историчар Стенли Карноу, који је интервјуисао Ђапа у Ханоју 1990. године, цитирао је Ђапа: „Ми нисмо били довољно јаки да истерамо пола милиона америчких трупа, али то није био наш циљ. Наша намера била је да сломимо вољу америчке владе да настави рат“.
Ђап је био у току са светским дешавањима и 2004. године упутио је савет америчким трупама у Ираку поручивши: „Било која сила која покушава да наметне своју вољу осталим нацијама сигурно ће се суочити са неуспехом“.
Касније подржавао је отопљавање односа између Вијетнама и САД, који су обновили сарадњу 1995. године поставши блиски трговински партнери.
„Прошлост можемо оставити иза себе, али не можемо је потпуно заборавити“, рекао је Ђап 2000. године .
