Ноле и ја

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу
Новак 2006.
Слика: Mia Erbus.
Новак 2007.
Слика: Edwin Martinez1.
Новак 2010.
Слика: Laslovarga.

5. децембар 2013.
(НПР) Ево, траје то наше дружење већ боме подоста година. Неких 6 и по година интензивног дружења није баш за бацање. А и дуго пратим тенис, нажалост нисам од јуче, мада је и овако добро..

Запазио сам га давно, а баш запамтио кад је победио на Роџерс Купу, 2007-е, и заредом одерао прву тројку света.... 3 , 2 и за шлаг 1 слинави плачко Федерер.

Е , ту је већ био момак на кога је ваљало обратити пажњу.

Добро, да не причам о титулама које је освојио или није, те статистике сви сами или знамо или можемо наћи на овој чудесној машини, него как'и смо он и ја.

Ја у њега нешта нисам веровао пуно, ни након тог турнира. Редале су се партије где ми је деловао ето, као само још један тип онако у налету, трас - бум , 3-4 титуле и прогута га средина табеле.

Узео је он и ГС у том мом периоду сумњања, и то сам ето само убележио међу те 3-4 титуле. А онда је био две сезоне нако... мада рећи за некога „нако“, који у ери плачљивог и интравенозног нон стоп био макар трећи и знао их налупати с времена на време, није баш за похвалу. Али шта ја знам.. предавао је мечеве, боли га плућа, може дише, не може дише, повраћао... па онда наново.. освојио турнир, па следећи сав килав, опет предаје...

Нешто ме подсећао на милионе и милоне Срба... који су били тако близу, али су остали само вечити таленти. И није само у спорту тако, чак и у обичном животу, код сада просечног човека се то знало и зна дешавати... код некога ко има лудило потенцијала али га због нечега није искористио.... и такав ми је био и Ноле. Лик који је ето скоро на врху. Али само скоро.

И ... некако у свој тој фрци, скоро некако кријући, као неки лопов... на данашњи дан пре 3 године узесмо Дејвис куп. Стварно нестварно, још увек често зачујем поклич коментатора кад је Виша освојио последњи поен и тиме донео и меч и Салатару Србима: „готовооо јеееееее .... Србија је првак Светтттааааааааааа ....“ Ух , какав осећај, најежих се поново.

И онда ... „MAGIC“ !

2011-та је била магична, заиста.

Па и 2012.

И чак и ова, наравно, како не...

Волим што ми је доказао супротно .

Шта нисам био праву .

Шта се изградио у таквог аса, господина, џентлмена (и не, господин и џентлмен није исто значење, пре нег што неко полети да ме исправи), ванвременског тенисера, пркоситог, љутог, благог, доброг, некада ратнички лудог на терену... Што се изградио у такву легенду и људину да је то тешко пратити и на људском и на спортском плану.

Стварно волим када ми људи докажу да нисам у праву, леп осећај кад не мислиш па оно... све нај, нај о некоме.. а он ти докаже да грешиш и то грдно ... Не само да је тенис или спорт у питању, волим то и овако у животу, добро је кад се позитивно зај....

Браво Ноле.

Аутор:Србо Галић

Извор[уреди]

Викиновости
Овај чланак садржи новинарство из прве руке написано од стране уредника Викиновости. Погледај страницу за разговор за више детаља.


Bookmark-new.svg