Nole i ja
.jpg)
Slika: Mia Erbus.
Slika: Edwin Martinez1.
Slika: Laslovarga.
5. decembar 2013.
(NPR) Evo, traje to naše druženje već bome podosta godina. Nekih 6 i po godina intenzivnog druženja nije baš za bacanje.
A i dugo pratim tenis, nažalost nisam od juče, mada je i ovako dobro..
Zapazio sam ga davno, a baš zapamtio kad je pobedio na Rodžers Kupu, 2007-e, i zaredom oderao prvu trojku sveta.... 3 , 2 i za šlag 1 slinavi plačko Federer.
E , tu je već bio momak na koga je valjalo obratiti pažnju.
Dobro, da ne pričam o titulama koje je osvojio ili nije, te statistike svi sami ili znamo ili možemo naći na ovoj čudesnoj mašini, nego kak'i smo on i ja.
Ja u njega nešta nisam verovao puno, ni nakon tog turnira. Redale su se partije gde mi je delovao eto, kao samo još jedan tip onako u naletu, tras - bum , 3-4 titule i proguta ga sredina tabele.
Uzeo je on i GS u tom mom periodu sumnjanja, i to sam eto samo ubeležio među te 3-4 titule. A onda je bio dve sezone nako... mada reći za nekoga „nako“, koji u eri plačljivog i intravenoznog non stop bio makar treći i znao ih nalupati s vremena na vreme, nije baš za pohvalu. Ali šta ja znam.. predavao je mečeve, boli ga pluća, može diše, ne može diše, povraćao... pa onda nanovo.. osvojio turnir, pa sledeći sav kilav, opet predaje...
Nešto me podsećao na milione i milone Srba... koji su bili tako blizu, ali su ostali samo večiti talenti. I nije samo u sportu tako, čak i u običnom životu, kod sada prosečnog čoveka se to znalo i zna dešavati... kod nekoga ko ima ludilo potencijala ali ga zbog nečega nije iskoristio.... i takav mi je bio i Nole. Lik koji je eto skoro na vrhu. Ali samo skoro.
I ... nekako u svoj toj frci, skoro nekako krijući, kao neki lopov... na današnji dan pre 3 godine uzesmo Dejvis kup. Stvarno nestvarno, još uvek često začujem poklič komentatora kad je Viša osvojio poslednji poen i time doneo i meč i Salataru Srbima: „gotovooo jeeeeeee .... Srbija je prvak Svettttaaaaaaaaaaa ....“ Uh , kakav osećaj, naježih se ponovo.
I onda ... „MAGIC“ !
2011-ta je bila magična, zaista.
Pa i 2012.
I čak i ova, naravno, kako ne...
Volim što mi je dokazao suprotno .
Šta nisam bio pravu .
Šta se izgradio u takvog asa, gospodina, džentlmena (i ne, gospodin i džentlmen nije isto značenje, pre neg što neko poleti da me ispravi), vanvremenskog tenisera, prkositog, ljutog, blagog, dobrog, nekada ratnički ludog na terenu... Što se izgradio u takvu legendu i ljudinu da je to teško pratiti i na ljudskom i na sportskom planu.
Stvarno volim kada mi ljudi dokažu da nisam u pravu, lep osećaj kad ne misliš pa ono... sve naj, naj o nekome.. a on ti dokaže da grešiš i to grdno ... Ne samo da je tenis ili sport u pitanju, volim to i ovako u životu, dobro je kad se pozitivno zaj....
Bravo Nole.
Autor:Srbo Galić
Izvor[uredi]
- Србо Галић „NOLE I JA” Serbian Tenis Cafe, 5. децембар 2013. (srpski)
