Најважнији догађаји у свету у 2011. години

Извор: Викиновости


24. децембар 2011.
(Beta) - Листа од десет најважнијих догађаја у свету у 2011. години, по избору Новинске агенције Бета.

1. АРАПСКО ПРОЛЕЋЕ - Арапско пролеће је назив за талас демонстрација, протеста и побуна у превасходно арапским земљама, који је почео 18. децембра 2010. године. Пре овог периода само је Судан био арапска држава која је доживела успешно обарање диктаторског режима 1964. и 1985. године. Први протести у децембру 2010. године започели су у Тунису и Египту почетком 2011. године, затим Либији, Бахреину, Сирији и Јемену, Алжиру, Ираку, Јордану, Мароку и Оману, као и на границама Израела и мањих протеста у Кувајту, Либану, Мауританији, Саудијској Арабији, Судану и Западној Сахари. Протести су имали облике грађанског протеста са демонстацијама, маршевима као и коришћење друштвених мрежа попут Фејсбука, Твитера и Јутјуба.

Власти су често на демонстрације одговарале насиљем, као и провладиним протестима и контрадемонстрацијама.

2. КРИЗА ЕВРОЗОНЕ - Највећи удар у економији Европске заједнице је била такозвана „Грчка дужничка криза“, криза у економијама Италије, Португалије и покушај ревитализације Евра, које је узроковано Светском економском кризом и нестабилношћу светских берзи

3. КРАЈ ГАДАФИЈЕВЕ ЕРЕ - Рат у Либији је почео након што су се антивладини протести претворили у оружану побуну, а затим и у грађански рат између државних и побуњеничких снага. Након вишенедељних сукоба, Савет безбедности Организације уједињених нација је 17. марта 2011. одобрио успостављање зоне забране лета изнад Либије, што је довело до вишемесечних ваздушних удара у овој земљи, најпре под вођством неколико западних земаља, а потом и НАТО-а. Упркос релативно неутралном тону резолуције, удари су били усмерени искључиво против снага под командом Гадафија. Дана 20. августа, побуњеници покрећу офанзиву, која се окончава освајањем Триполија. У наредна два месеца, Гадафијеве снаге пружају отпор из свега неколико енклава, са седиштем у Сирту. Дана 20. октобра, уследила је нова офанзива, која је довела до пада града, те хапшења и смрти вишедеценијског либијског вође, његовог сина Мутасима, као и неколико људи из његовог круга. Организација уједињених нација је званично затражила истрагу о Гадафијевој смрти, јер би она могла да буде ратни злочин.

4. НУКЛЕАРНА КАТАСТРОФА У ЈАПАНУ - Несрећа у нуклеарној централи Фукушима 1 обухвата серију нуклеарних несрећа и отказивање уређаја у нуклеарној електрани Фукушима 1, код града Окума, Јапан, које су настале као последица катастрофалног земљотреса у Јапану 11. марта 2011. године. Нуклеарна електрана обухвата шест нуклеарних реактора типа BWR у власништву ТЕПКО компаније. Реактори 4, 5 и 6 су били угашени у време земљотреса ради одржавања и инспекције. Остала три реактора су се аутоматски угасила када је дошло до великог земљотреса. Након тога велики талас цунами је ударио у ове реакторе и поплавио цело подручје. Као последица тога, дизел агрегати који су покретали пумпе за хлађење реактора су остали без довода електричне енергије. Наредних неколико дана дошло је до делимичног топљења језгра реактора 1, 2 и 3 као и експлозије водоника који је уништио кровове зграде где се налазе реактори 1, 3 и 4; експлозија је такође оштетила контејнер реактора 2 а неколико пожара је оштетило и реактор 4.

5. УБИСТВО БИН ЛАДЕНА - Осама бин Мухамед бин Авад бин Ладен, познатији као Осама бин Ладен, био је саудијски мултимилионер (члан веома богате породице Бин Ладен) и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације која је извела више терористичких напада широм света. ФБИ га је 1999. поставио међу десет најтраженијих осумњичених због његове умешаности у нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године. Бин Ладена су ликвидирале америчке снаге у мају 2011. године, код Аботабада.

6. МАСАКР У НОРВЕШКОЈ - Напади у Норвешкој 22. јула 2011. су два повезана терористичка напада у којима је погинуло најмање 76 особа. Први напад десио се око 15.30 часова у центру главног града Норвешке Осла, недалеко од кабинета норвешког премијера Јенса Столтенберга, када је у експлозији бомбе погинуло 8 особа, док је 15 особа повређено. Други напад десио се на острву Утоја, у омладинском кампу владајуће Радничке партије,[4] када је наоружани нападач прерушен у полицајца, Андерс Беринг Брејвик отворио ватру на присутне. Укупно су у оба напада погинуле 93 особе.

7. ОДЛАЗАК ВАЦЛАВА ХАВЕЛА - Вацлав Хавел је био чешки политичар и један од кључних људи током покрета Плишана револуција. Хавел је био последњи председник Чехословачке и први председник Чешке.

8. СМРТ КИМ ЏОНГ ИЛА - Ким Џонг Ил био је вођа Северне Кореје од 1994. до његове смрти 2011. године. Његове званичне позиције су Председник Националног комитета одбране Демократске Народне Републике Кореје, Врховни командант Корејске народне армије и Генерални секретар Радничке партије Кореје. На власти је наследио свог оца Ким Ил Сунга, оснивача Северне Кореје који је преминуо 1994.

Попут оца, и Ким Џонг Ил, је центар јаког култа личности унутар Северне Кореје. Константно је хваљен и почаствован као херој, говорник и велики човек без премца. Већина информација о њему је недоследна и противречна, углавном због ћутљивости власти у Северној Кореји која одбија да да било какве податке о животу Ким Џонг Ила.

9. ПАД ДОМИНИКА СТРОС-КАНА - Доминик Строс-Кан је француски економиста, правник и политичар, члан Социјалистичке партије. За директора Међународног монетарног фонда изабран је 28. септембра 2007. уз подршку француског предсједника Николе Саркозија. На овом положају остао је све до 18. маја 2011. када је поднио оставку због оптужби за покушај силовања

10. СКАНДАЛ ОКО ПРИСЛУШКИВАЊА У БРИТАНИЈИ -

Извор[уреди]