Najvažniji događaji u svetu u 2011. godini

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Infobox collage for MENA protests.PNG

24. decembar 2011.
(Beta) - Lista od deset najvažnijih događaja u svetu u 2011. godini, po izboru Novinske agencije Beta.

1. ARAPSKO PROLEĆE - Arapsko proleće je naziv za talas demonstracija, protesta i pobuna u prevashodno arapskim zemljama, koji je počeo 18. decembra 2010. godine. Pre ovog perioda samo je Sudan bio arapska država koja je doživela uspešno obaranje diktatorskog režima 1964. i 1985. godine. Prvi protesti u decembru 2010. godine započeli su u Tunisu i Egiptu početkom 2011. godine, zatim Libiji, Bahreinu, Siriji i Jemenu, Alžiru, Iraku, Jordanu, Maroku i Omanu, kao i na granicama Izraela i manjih protesta u Kuvajtu, Libanu, Mauritaniji, Saudijskoj Arabiji, Sudanu i Zapadnoj Sahari. Protesti su imali oblike građanskog protesta sa demonstacijama, marševima kao i korišćenje društvenih mreža poput Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba.

Vlasti su često na demonstracije odgovarale nasiljem, kao i provladinim protestima i kontrademonstracijama.

2. KRIZA EVROZONE - Najveći udar u ekonomiji Evropske zajednice je bila takozvana „Grčka dužnička kriza“, kriza u ekonomijama Italije, Portugalije i pokušaj revitalizacije Evra, koje je uzrokovano Svetskom ekonomskom krizom i nestabilnošću svetskih berzi

3. KRAJ GADAFIJEVE ERE - Rat u Libiji je počeo nakon što su se antivladini protesti pretvorili u oružanu pobunu, a zatim i u građanski rat između državnih i pobunjeničkih snaga. Nakon višenedeljnih sukoba, Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija je 17. marta 2011. odobrio uspostavljanje zone zabrane leta iznad Libije, što je dovelo do višemesečnih vazdušnih udara u ovoj zemlji, najpre pod vođstvom nekoliko zapadnih zemalja, a potom i NATO-a. Uprkos relativno neutralnom tonu rezolucije, udari su bili usmereni isključivo protiv snaga pod komandom Gadafija. Dana 20. avgusta, pobunjenici pokreću ofanzivu, koja se okončava osvajanjem Tripolija. U naredna dva meseca, Gadafijeve snage pružaju otpor iz svega nekoliko enklava, sa sedištem u Sirtu. Dana 20. oktobra, usledila je nova ofanziva, koja je dovela do pada grada, te hapšenja i smrti višedecenijskog libijskog vođe, njegovog sina Mutasima, kao i nekoliko ljudi iz njegovog kruga. Organizacija ujedinjenih nacija je zvanično zatražila istragu o Gadafijevoj smrti, jer bi ona mogla da bude ratni zločin.

4. NUKLEARNA KATASTROFA U JAPANU - Nesreća u nuklearnoj centrali Fukušima 1 obuhvata seriju nuklearnih nesreća i otkazivanje uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima 1, kod grada Okuma, Japan, koje su nastale kao posledica katastrofalnog zemljotresa u Japanu 11. marta 2011. godine. Nuklearna elektrana obuhvata šest nuklearnih reaktora tipa BWR u vlasništvu TEPKO kompanije. Reaktori 4, 5 i 6 su bili ugašeni u vreme zemljotresa radi održavanja i inspekcije. Ostala tri reaktora su se automatski ugasila kada je došlo do velikog zemljotresa. Nakon toga veliki talas cunami je udario u ove reaktore i poplavio celo područje. Kao posledica toga, dizel agregati koji su pokretali pumpe za hlađenje reaktora su ostali bez dovoda električne energije. Narednih nekoliko dana došlo je do delimičnog topljenja jezgra reaktora 1, 2 i 3 kao i eksplozije vodonika koji je uništio krovove zgrade gde se nalaze reaktori 1, 3 i 4; eksplozija je takođe oštetila kontejner reaktora 2 a nekoliko požara je oštetilo i reaktor 4.

5. UBISTVO BIN LADENA - Osama bin Muhamed bin Avad bin Laden, poznatiji kao Osama bin Laden, bio je saudijski multimilioner (član veoma bogate porodice Bin Laden) i vođa Al kaide, militantne islamističke organizacije koja je izvela više terorističkih napada širom sveta. FBI ga je 1999. postavio među deset najtraženijih osumnjičenih zbog njegove umešanosti u napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998. godine. Bin Ladena su likvidirale američke snage u maju 2011. godine, kod Abotabada.

6. MASAKR U NORVEŠKOJ - Napadi u Norveškoj 22. jula 2011. su dva povezana teroristička napada u kojima je poginulo najmanje 76 osoba. Prvi napad desio se oko 15.30 časova u centru glavnog grada Norveške Osla, nedaleko od kabineta norveškog premijera Jensa Stoltenberga, kada je u eksploziji bombe poginulo 8 osoba, dok je 15 osoba povređeno. Drugi napad desio se na ostrvu Utoja, u omladinskom kampu vladajuće Radničke partije,[4] kada je naoružani napadač prerušen u policajca, Anders Bering Brejvik otvorio vatru na prisutne. Ukupno su u oba napada poginule 93 osobe.

7. ODLAZAK VACLAVA HAVELA - Vaclav Havel je bio češki političar i jedan od ključnih ljudi tokom pokreta Plišana revolucija. Havel je bio poslednji predsednik Čehoslovačke i prvi predsednik Češke.

8. SMRT KIM DžONG ILA - Kim Džong Il bio je vođa Severne Koreje od 1994. do njegove smrti 2011. godine. Njegove zvanične pozicije su Predsednik Nacionalnog komiteta odbrane Demokratske Narodne Republike Koreje, Vrhovni komandant Korejske narodne armije i Generalni sekretar Radničke partije Koreje. Na vlasti je nasledio svog oca Kim Il Sunga, osnivača Severne Koreje koji je preminuo 1994.

Poput oca, i Kim Džong Il, je centar jakog kulta ličnosti unutar Severne Koreje. Konstantno je hvaljen i počastvovan kao heroj, govornik i veliki čovek bez premca. Većina informacija o njemu je nedosledna i protivrečna, uglavnom zbog ćutljivosti vlasti u Severnoj Koreji koja odbija da da bilo kakve podatke o životu Kim Džong Ila.

9. PAD DOMINIKA STROS-KANA - Dominik Stros-Kan je francuski ekonomista, pravnik i političar, član Socijalističke partije. Za direktora Međunarodnog monetarnog fonda izabran je 28. septembra 2007. uz podršku francuskog predsjednika Nikole Sarkozija. Na ovom položaju ostao je sve do 18. maja 2011. kada je podnio ostavku zbog optužbi za pokušaj silovanja

10. SKANDAL OKO PRISLUŠKIVANjA U BRITANIJI -

Izvor[uredi]

Bookmark-new.svg