Музеј Војводине: Ноћ музеја и прича о касноантичким шлемовима

Кад су музеји у Берлину 1997. први пут организовали ноћне изложбе, већ тада се могла наслутити популарност ове идеје изван граница Немачке. Француска је 2004. године подстакла музеје широм Европе, да у вечерњим сатима прикажу своје експонате у оквиру манифестације Ноћ музеја. Данас она окупља музеје и галерије 42. државе, међу којима је између осталог и Србија.

Овогодишње Ноћи музеја, у Србији обележене су у 41. граду. Више од пола милиона посетилаца погледало је изложбе на преко 190 локација на којима је приказано више од 400 разноврсних програма. Сваки град издвајао се својим музејима који су се истицали специфичним причама о својим поставкама. Једна од њих је и прича Музеја Војводине о позлаћеним римским шлемовима из античког доба каквих на свету има тек десетак. Овом приликом јавности је премијерно приказан и позлаћени шлем из IV века, којег је, док је орао земљу, пронаша сељак из Хртковца. Осим тога што потиче од Матице Српске, Музеј Војводине се издваја и по колекцији три касноримских шлемова што га чини јединим у свету.

Викиновости искоритиле су прилику да поразговарају са Владимиром Митровићем, директором Музеја Војводине и Тијаном Станковић-Пештерац, археолошкиња, о Ноћима музеја и поставци римских шлемова, који су постали познати широм света.

Викиновости Ноћи музеја су за нама. После београдских, новосадске ноћи биле су најпосећењије. Да ли сте задовољни одзивом Новосађана, и да ли су посетиоци били задовољни Вама?

Музеј Војводине Према званичним подацима музеји Новог Сада су током Ноћи музеја 16.05.2009. забележили рекордну посету од 140 000 људи. Музеј Војводине у којој је стална поставка и изложба Завичај на Дунаву – суживот Немаца и Срба у Војводини која је постављена неколико дана раније, посетило је 18 000, а изложбу Касноантички шлем из Јарка те ноћи видело је око 7 000 посетилаца, при чему су многи стајали у редовима пред зградом Музеја у Дунавској 37, стрпљиво чекајући да „баце поглед на шлемове“. Ту их је забављало особље Музеја Војводине, девојке обучене у римске хаљине, момак одевен у римску центурионску униформу са штитом, мачем, каричастим оклопом и шлемом са перјаницом. Посебно одушевљење, нарочито међу децом, изазивао је мали коњ са Салаша 137, чији је старатељ био обучен у римску тогу, као и римске двоколице позајмљене из Виминациума, римског града и утврђења. У Дунавском парку одиграла су се два перформанса којима је евоцирана борба између Римљана и варвара, а публика је имала прилику да се упозна са римском војном тактиком.

„	Највише ми се свидело што је унутра историја оживела и пробудила у мени чудесан осећај.	”
—Кристина, једна од посетилаца.

Након што би видели саму изложбу, посетиоци су из сале излазили одушевљени, а то одушевљење је додатно мотивисало наше педаге и кустосе да им више причају о шлемовима, упознајући их са свим значајним детаљима. Да је публика била задовољна начином на који смо јој представили ове изузетне предмете говори и податак да је наша изложба добила награду новосадског радија Сигнал за најуспешнију изложбу Ноћи музеја. Наиме, радио Сигнал је у току те ноћи имао три пункта у граду, на којима је 1500 људи попунило гласачке листиће, често додајући и своје утиске. Неки од њихових коменатара су веома занимљиви и инспиративни. Тако је Кристина из Новог Сада написала: „Највише ми се свидело што је унутра историја оживела и пробудила у мени чудесан осећај.“ Дакле, може се рећи да смо веома задовољни овогодишњом манифестацијом Ноћ музеја.

Викиновости Једна од најспектакуларнијих и најзанимљивијих поставки, не само у Новом Саду, него и у читавој Србији, били су римски касноантички шлемови.

Музеј Војводине Кренувши од чињенице да три касноантичка позлаћена шлема имају непроцењиву вредност за културу Републике Србије, ми смо желели, пре свега, да упознамо нашу јавност са овим изузетним предметима. Следећи идеје ауторке, кустоскиње–археолошкиње Тијане Станковић-Пештерац, пажњу смо посветили едукативној и дизајнерској страни презентације шлемова. За дизајн изложбе заслужна је наша дизајнерка и кустоскиња Јелена Добровић, уз сарадњу са великим тимом људи, пре свега уметника, дизајнера и дизајнера светла, који су помогли да се њене замисли реализују. Визуелни и аудио ефекти, укључујући и мирис ружа којим је евоциран моменат тријумфа римске војске, пружио је посетиоцима незабораван доживљај.

Пратећи римске стопе, посетиоци су степеништем долазили до изложбеног простора. Те римске стопе рађене су по узору на стварни отисак сандале који је заиста нађен на једној римској опеки.

Изложба је била подељена у три целине, при чему је свакако у центру пажње био шлем из Јарка, који Музеј откупио 2006. и овом приликом, по први пут, представио публици. У првој сали посетиоци су могли да виде 3Д анимацију шлема из Јарка (аутора Стревана Ђуричића), преко пута које се налазила, посебно осветљена, велика жичана конструкција шлема, рађена према 3Д анимацији, иначе уметничко дело Драгана Миличића. На зиду лево био је постављен лаптоп са слушалицама, преко кога су посетиоци могли да се упуте у 45-минутни документарни филм, ауторског тима Саша Љубојевић и Нела Тот, иначе посебно презентован у сали за пројекције три пута дневно. На супротном зиду налазило се 5 паноа са легендама које су објашњавале три касноантичка шлема, њихов археолошки и историјски контекст и били су намењени онима који су желели више да сазнају о самим предметима.

Друга сала била је посвећена причи о открићу три шлема, приказаној на један потпуно нов начин, путем 4 велике табле стрипа аутора Небојше Пејића. Стрип је нарочито одушевљавао најмлађе посетиоце, којима је у највећој мери и био посвећен. Поред тога, на 4 лаптопа смењивале су се фотографије са конзервације и реконструкције шлема из Јарка за које су зазлужни конзерватори Милан Чоловић и Слободан Савић. У центру просторије била је постављена витрина са предметима који су нађени уз шлемове и легенда са реконструкцијом којом су посетиоци могли да схвате функцију тих предмета нпр. коњских жвала.

| Музика је евоцирала сцене борби и тријумфа римске војске, уз непријатељске варварске гласове и покличе. Три витрине штитило је 80 гипсаних римских војника, од којих је сваки имао копље у десној подигнутој руци.

На крају долазило се до треће сале, које је представљала врхунац доживљаја: одвојена црном троделном завесом са предметним легендама, сакривала је раскош изузетних експоната. Сала је била у потпуности замрачена, само су три усмерена светла обасјавала шлемове који су се ротирали под звонима од плексигласа. Музика је евоцирала сцене борби и тријумфа римске војске, уз непријатељске варварске гласове и покличе. Три витрине штитило је 80 гипсаних римских војника, од којих је сваки имао копље у десној подигнутој руци. Ове скулптуре дело су Јована Лубарде, а ауторка изложбе није желела њима да представи римску борбену формацију него управо војника какав је могао носити један овакав раскошни шлем. То је био високи официр римске коњице IV века. Војници су стајали међу побацаним латицама ружа које су симболизовале тријумф, улазак римских тријумфатора у град са одушевљеном масом која је их је посипала цвећем. А како би посетиоци доживљај могли још боље памтити, додали смо у просторију и мирис тих ружа...

Да смо мислили и на туристе, говори и податак да су све легенде двојезичне, на српском и енглеском језику, а за стрип је постојао посебан превод који су добијали странци уз купљену карту. Посетиоци су такође могли да попуне анкету којом смо евалуирали наш рад или да своје коментаре упишу у књигу утисака...

Викиновости У поставци три позлаћена предмета римске културе, два шлема из Беркасова могу да се похвале изложбама у Немачкој и Италији на којима је око 900.000 људи видело непроценљиво богатство из Војводине.

Музеј Војводине У пролеће и лето 2007. године шлемови из Беркасова гостовали су у Немачкој, на великој изложби у Триру некада моћном римском граду. Изложба са преко 1000 експоната из бројних европских земаља које су некада чиниле део Римског царства, била је посвећена Константину Великом. С обзиром на то да се на једном од шлемова из Беркасова налази натпис ЛИЦИНИАНА, шлемови се често доводе у везу са временом када су се Лициније и Константин борили око власти, пре него што је Константин сео на императорски престо. Заузимајући централно место на изложби, пленили су пажњом и изазивали одушевљење преко 800 000 посетилаца. Ова два изузетна експоната представљена су и пред италијанском публиком у Удинама, у Музеју дијецезе и галерији Тијеполо на изложби Хромације Аквилејски – на раскршћу народа и религија, где их је видело преко 11 000 људи. Изложба је била посвећена аквилејском бискупу Хромацију који је живео у IV веку, а Аквилеја је била велики римски град који се налазио на раскрсници важних путева, представљајући место окупљања војске и трговаца. Шлемови из Беркасова су ту били изложени као симбол римске моћи наспрам варварској, у немирном времену IV века, времену унутрашњих сукоба и сукоба са варварима.

Викиновости Када је реч о трећем шлему, заправо ради се о премијерној поставци позлаћеног експоната до којег је музеј дошао путем откупа 2006.

Музеј Војводине Изложбом коју је публика могла да види 12–22. маја премијерно смо представили шлем из Јарка, откупљен 2006. године. Том приликом тадашња костоскиња Музеја др Велика Даутова-Рушевљан препознала је у фрагментима сребрне позлаћене оплате залепљене на картон, делове касноантичког позлаћеног шлема. Захваљујући њеном залагању и залагању тадашње управе Музеја, нашла су се средства за откуп овог изузетног налаза, а потом и за његову конзервацију и реконструкцију.

Викиновости Хоћете ли нам открити о којој суми је реч?

Музеј Војводине С обзиром на то колико овај шлем значи за културу наше земље и њену промоцију у иностранству, штета је што га проналазач није поклонио. У складу са временом када су нађени, шлемови из Беркасова нису откупљени. Нама је циљ да убудуће мотивишемо људе да поклањају музејима предмете које једино музеји могу штитити и презентовати на прави начин. О самој вредности наших шлемова се не може говорити јер они су национално благо од светског значаја па би питање било као и питати колико вреде налази са Лепенског Вира, Аварски појас из Музеја у Сремској Митровици или ако баш хоћете, Леонардова Мона Лиза или Пикасова Герника.

Викиновости Прича о три шлема заправо почиње далеке 1955. године, када је сељанка, обрађујући своју њиву, наишла на два предмета златне боје. Касније је утврђено да се ради о позлаћеним предметима непроценљивог значаја.

Музеј Војводине Далеке 1955. године, шлемови из села Беркасово код Шида доспели су у Музеј Војводине, када су предати од стране Одсека унутрашњих послова у Шиду. Старица Ангелина Вркатић је нешто раније, копајући њиву, закачила мотиком један од позлаћених шлемова. Уплашила се и неко време није прилазила том делу њиве да би се потом одважила и пришла, извадила предмете и позвала надлежне. Археолози су одмах изашли на терен како би сазнали контекст открића. Ископали су 2 пара коњских жвала и сребрне апликације за појас, што их је навело на закључак да се радило о остави. Неко је, из нама непознатог разлога, вероватно у IV веку, похранио у земљу два позлаћена шлема, заједно са жвалама и појасом.

Викиновости У чему се заправо огледа њихова јединственост?

Музеј Војводине Шлемови типа Беркасово припадају касноантичком периоду, везују се за IV и V век. У свету постоји петнаестак шлемова овог типа и сваки од њих је уникат. Често су очувани само фрагменти, попут делова оплате, вратобрана, носнице, парагнатида (образина), кресте и сл. У Будимпешти, у Немзети музеју постоје два шлема слична Беркасовским, превучена сребрном позлаћеном оплатом, али и неколико гвоздених, са траговима сребра. Међутим, беркасовски примерци сматрају се најбоље очуваним, а шлем бр. 1 најлепшим од свих познатих, украшен прелепом крестом и умецима од стаклене пасте који имитирају драго и полудраго камење. Сада, након открића трећег шлема, Музеј Војводине се може похвалити да је једини музеј на свету који има три овако раскошна примерка шлемова типа Беркасова.

Викиновости Шлем бр. 1 и бр. 2 постали су познати широм света.

Музеј Војводине Они су именитељи читаве групе касноантичких шлемова (тип Беркасово), а о њиховој популарности сведочи и чињеница да се њихове реплике могу купити преко интернета за суме од 400 до 700 долара. Иако мајстори који израђују ове реплике немају за то законско право, они раде углавном на основу фотографија шлемова које је могуће лако наћи, у научној литератури, али и на интернету. Поред научних кругова, нарочито су популарни међу бројним љубитељима римске војске и оружја.

Викиновости Вековима касније, прича започета у Беркасову наставља се у Јарку.

Музеј Војводине Беркасово је јединствена прича у којој се огледа дух 50-тих година XX века. Тај дух видимо и на старим фотографијама које показују да су шлемови излагани на постаментима, без заштите у виду звона од стакла или плексигласа. Данас је ситуација другачија, археологија се бори са многим дивљим копачима који препродају предмете од изузетног значаја за нашу културу и ван земље. Нажалост, немоћни смо да се изборимо са тим проблемом све док држава не одлучи да стане у крај нечему што се може слободно назвати археолошком мафијом. Срећна околност је, када је у питању шлем из Јарка, што се проналазач обратио Музеју Војводине и што је он управо из села Хртковци. Наиме, у Хртковцима се воде археолошка истраживања, почев од 1953. када је почело истраживање локалитета Гомолава до данас, када се ископава римска вила рустика из III и IV века. Због тога су сељани свесни значаја њиховог места и често у Музеј доносе предмете које су пронашли, најчешће приликом дубоког орања својих њива. Такав случај био је и са шлемом из Јарка. Извадивши делове шлема који су се налазили у малом крчагу, проналазач их је, не знајући њихову намену, лепио на картон и тако отежао послове конзервације и реконструкције.

Викиновости Три године након тога имамо прилике да се упознамо са предметом римске културе, који је петнаест векова био скривен од очију јавности.

Музеј Војводине Конзерватори Народног музеја у Београду, Милан Чоловић и Слободан Савић, имали су тежак задатак – од делова позлаћеног сребрног лима, након више од годину дана рада, успели су да реконструишу касноантички позлаћени шлем из Јарка. Његова судбина је крајње необична, а археолози су претпоставили да је неко, вероватно још у касноримско доба, од гвоздене основе шлема скинуо позлаћену сребрну оплату, одваливши заковице и нитне, а те делове похранио у крчаг који је потом закопао у земљу. Мотиве за овакво нешто не можемо знати јер немамо начина да се заиста вратимо у прошлост, али можемо замислити било који сценарио закопавања блага у немирно доба IV века. Занимљиво је да је пољопривредник из Хртковаца остварио сан који велики број људи сања у детињству: нашао је закопано благо! И то неких седамнаест векова након његовог затрпавања... Свакако, овај појединачни случај свакако не треба да мотивише људе да неовлашћено копају и самостално истражују јер тиме уништавају археолошке локалитете и наносе непоправљиву штету нашем културном наслеђу, непроцењивом за нас, али пре свега, за наше потомство.

Викиновости Да ли су постојале неке реакције из Италије, судећи да је она наследник римске културе?

Музеј Војводине Приликом сарадње са Музејом дијецезе у Удинама, италијански стручњаци су, према речима кустоскиње Тијане Станковић-Пештерац, често у шали изазивали љубомору на наш музеј. Како је могуће да су три позлаћена шлема нађена у римској провинцији, док су у средишту империје, на Апенинском полустрву, нађене само сребрне образине и вратобран једног шлема, који се чува у Аквилеји?

Викиновости Да ли трочлана дружина има позиве из иностранства?

Музеј Војводине За сада још увек не, с обзиром на то да су осигурања за ове шлемове изузетно велика и добијање дозволе за њихово изношење из земље компликовано. Међутим, у сусрет 2013. години када ће, на различите начине, у свету бити обележена годишњица Миланског едикта (313), очекујемо позиве за гостовања.

Викиновости Када ће публика у Србији поново имати прилике да види највредније експонате богате колекције Музеја Војводине?

Викиновости Након велике изложбе на којој су презентовани, склонили смо их од очију јавности, чувајући их на сигурном и вишеструко обезбеђеном месту, да би их за неко време, поново ставили у витрине на сталној поставци Музеја Војводине, где им је и место. Такође, овом приликом најављујемо и да ће ускоро из штампе изаћи озбиљна научна монографија под називом Касноантички шлем из Јарка, чији су аутори др Велика Даутова-Рушевљан и доц. др Мирослав Вујовић.

Ову причу са љубазним саговорницима завршићемо са позивом, да за симболичних 100 динара (200 за водича на енглеском) посетите Војвођански музеј и том приликом, упознате се експонтима наше прошлости.