Muzej Vojvodine: Noć muzeja i priča o kasnoantičkim šlemovima

Kad su muzeji u Berlinu 1997. prvi put organizovali noćne izložbe, već tada se mogla naslutiti popularnost ove ideje izvan granica Nemačke. Francuska je 2004. godine podstakla muzeje širom Evrope, da u večernjim satima prikažu svoje eksponate u okviru manifestacije Noć muzeja. Danas ona okuplja muzeje i galerije 42. države, među kojima je između ostalog i Srbija.

Ovogodišnje Noći muzeja, u Srbiji obeležene su u 41. gradu. Više od pola miliona posetilaca pogledalo je izložbe na preko 190 lokacija na kojima je prikazano više od 400 raznovrsnih programa. Svaki grad izdvajao se svojim muzejima koji su se isticali specifičnim pričama o svojim postavkama. Jedna od njih je i priča Muzeja Vojvodine o pozlaćenim rimskim šlemovima iz antičkog doba kakvih na svetu ima tek desetak. Ovom prilikom javnosti je premijerno prikazan i pozlaćeni šlem iz IV veka, kojeg je, dok je orao zemlju, pronaša seljak iz Hrtkovca. Osim toga što potiče od Matice Srpske, Muzej Vojvodine se izdvaja i po kolekciji tri kasnorimskih šlemova što ga čini jedinim u svetu.

Vikinovosti iskoritile su priliku da porazgovaraju sa Vladimirom Mitrovićem, direktorom Muzeja Vojvodine i Tijanom Stanković-Pešterac, arheološkinja, o Noćima muzeja i postavci rimskih šlemova, koji su postali poznati širom sveta.

Vikinovosti Noći muzeja su za nama. Posle beogradskih, novosadske noći bile su najposećenjije. Da li ste zadovoljni odzivom Novosađana, i da li su posetioci bili zadovoljni Vama?

Muzej Vojvodine Prema zvaničnim podacima muzeji Novog Sada su tokom Noći muzeja 16.05.2009. zabeležili rekordnu posetu od 140 000 ljudi. Muzej Vojvodine u kojoj je stalna postavka i izložba Zavičaj na Dunavu – suživot Nemaca i Srba u Vojvodini koja je postavljena nekoliko dana ranije, posetilo je 18 000, a izložbu Kasnoantički šlem iz Jarka te noći videlo je oko 7 000 posetilaca, pri čemu su mnogi stajali u redovima pred zgradom Muzeja u Dunavskoj 37, strpljivo čekajući da „bace pogled na šlemove“. Tu ih je zabavljalo osoblje Muzeja Vojvodine, devojke obučene u rimske haljine, momak odeven u rimsku centurionsku uniformu sa štitom, mačem, karičastim oklopom i šlemom sa perjanicom. Posebno oduševljenje, naročito među decom, izazivao je mali konj sa Salaša 137, čiji je staratelj bio obučen u rimsku togu, kao i rimske dvokolice pozajmljene iz Viminaciuma, rimskog grada i utvrđenja. U Dunavskom parku odigrala su se dva performansa kojima je evocirana borba između Rimljana i varvara, a publika je imala priliku da se upozna sa rimskom vojnom taktikom.

„	Najviše mi se svidelo što je unutra istorija oživela i probudila u meni čudesan osećaj.	”
—Kristina, jedna od posetilaca.

Nakon što bi videli samu izložbu, posetioci su iz sale izlazili oduševljeni, a to oduševljenje je dodatno motivisalo naše pedage i kustose da im više pričaju o šlemovima, upoznajući ih sa svim značajnim detaljima. Da je publika bila zadovoljna načinom na koji smo joj predstavili ove izuzetne predmete govori i podatak da je naša izložba dobila nagradu novosadskog radija Signal za najuspešniju izložbu Noći muzeja. Naime, radio Signal je u toku te noći imao tri punkta u gradu, na kojima je 1500 ljudi popunilo glasačke listiće, često dodajući i svoje utiske. Neki od njihovih komenatara su veoma zanimljivi i inspirativni. Tako je Kristina iz Novog Sada napisala: „Najviše mi se svidelo što je unutra istorija oživela i probudila u meni čudesan osećaj.“ Dakle, može se reći da smo veoma zadovoljni ovogodišnjom manifestacijom Noć muzeja.

Vikinovosti Jedna od najspektakularnijih i najzanimljivijih postavki, ne samo u Novom Sadu, nego i u čitavoj Srbiji, bili su rimski kasnoantički šlemovi.

Muzej Vojvodine Krenuvši od činjenice da tri kasnoantička pozlaćena šlema imaju neprocenjivu vrednost za kulturu Republike Srbije, mi smo želeli, pre svega, da upoznamo našu javnost sa ovim izuzetnim predmetima. Sledeći ideje autorke, kustoskinje–arheološkinje Tijane Stanković-Pešterac, pažnju smo posvetili edukativnoj i dizajnerskoj strani prezentacije šlemova. Za dizajn izložbe zaslužna je naša dizajnerka i kustoskinja Jelena Dobrović, uz saradnju sa velikim timom ljudi, pre svega umetnika, dizajnera i dizajnera svetla, koji su pomogli da se njene zamisli realizuju. Vizuelni i audio efekti, uključujući i miris ruža kojim je evociran momenat trijumfa rimske vojske, pružio je posetiocima nezaboravan doživljaj.

Prateći rimske stope, posetioci su stepeništem dolazili do izložbenog prostora. Te rimske stope rađene su po uzoru na stvarni otisak sandale koji je zaista nađen na jednoj rimskoj opeki.

Izložba je bila podeljena u tri celine, pri čemu je svakako u centru pažnje bio šlem iz Jarka, koji Muzej otkupio 2006. i ovom prilikom, po prvi put, predstavio publici. U prvoj sali posetioci su mogli da vide 3D animaciju šlema iz Jarka (autora Strevana Đuričića), preko puta koje se nalazila, posebno osvetljena, velika žičana konstrukcija šlema, rađena prema 3D animaciji, inače umetničko delo Dragana Miličića. Na zidu levo bio je postavljen laptop sa slušalicama, preko koga su posetioci mogli da se upute u 45-minutni dokumentarni film, autorskog tima Saša Ljubojević i Nela Tot, inače posebno prezentovan u sali za projekcije tri puta dnevno. Na suprotnom zidu nalazilo se 5 panoa sa legendama koje su objašnjavale tri kasnoantička šlema, njihov arheološki i istorijski kontekst i bili su namenjeni onima koji su želeli više da saznaju o samim predmetima.

Druga sala bila je posvećena priči o otkriću tri šlema, prikazanoj na jedan potpuno nov način, putem 4 velike table stripa autora Nebojše Pejića. Strip je naročito oduševljavao najmlađe posetioce, kojima je u najvećoj meri i bio posvećen. Pored toga, na 4 laptopa smenjivale su se fotografije sa konzervacije i rekonstrukcije šlema iz Jarka za koje su zazlužni konzervatori Milan Čolović i Slobodan Savić. U centru prostorije bila je postavljena vitrina sa predmetima koji su nađeni uz šlemove i legenda sa rekonstrukcijom kojom su posetioci mogli da shvate funkciju tih predmeta npr. konjskih žvala.

| Muzika je evocirala scene borbi i trijumfa rimske vojske, uz neprijateljske varvarske glasove i pokliče. Tri vitrine štitilo je 80 gipsanih rimskih vojnika, od kojih je svaki imao koplje u desnoj podignutoj ruci.

Na kraju dolazilo se do treće sale, koje je predstavljala vrhunac doživljaja: odvojena crnom trodelnom zavesom sa predmetnim legendama, sakrivala je raskoš izuzetnih eksponata. Sala je bila u potpunosti zamračena, samo su tri usmerena svetla obasjavala šlemove koji su se rotirali pod zvonima od pleksiglasa. Muzika je evocirala scene borbi i trijumfa rimske vojske, uz neprijateljske varvarske glasove i pokliče. Tri vitrine štitilo je 80 gipsanih rimskih vojnika, od kojih je svaki imao koplje u desnoj podignutoj ruci. Ove skulpture delo su Jovana Lubarde, a autorka izložbe nije želela njima da predstavi rimsku borbenu formaciju nego upravo vojnika kakav je mogao nositi jedan ovakav raskošni šlem. To je bio visoki oficir rimske konjice IV veka. Vojnici su stajali među pobacanim laticama ruža koje su simbolizovale trijumf, ulazak rimskih trijumfatora u grad sa oduševljenom masom koja je ih je posipala cvećem. A kako bi posetioci doživljaj mogli još bolje pamtiti, dodali smo u prostoriju i miris tih ruža...

Da smo mislili i na turiste, govori i podatak da su sve legende dvojezične, na srpskom i engleskom jeziku, a za strip je postojao poseban prevod koji su dobijali stranci uz kupljenu kartu. Posetioci su takođe mogli da popune anketu kojom smo evaluirali naš rad ili da svoje komentare upišu u knjigu utisaka...

Vikinovosti U postavci tri pozlaćena predmeta rimske kulture, dva šlema iz Berkasova mogu da se pohvale izložbama u Nemačkoj i Italiji na kojima je oko 900.000 ljudi videlo neprocenljivo bogatstvo iz Vojvodine.

Muzej Vojvodine U proleće i leto 2007. godine šlemovi iz Berkasova gostovali su u Nemačkoj, na velikoj izložbi u Triru nekada moćnom rimskom gradu. Izložba sa preko 1000 eksponata iz brojnih evropskih zemalja koje su nekada činile deo Rimskog carstva, bila je posvećena Konstantinu Velikom. S obzirom na to da se na jednom od šlemova iz Berkasova nalazi natpis LICINIANA, šlemovi se često dovode u vezu sa vremenom kada su se Licinije i Konstantin borili oko vlasti, pre nego što je Konstantin seo na imperatorski presto. Zauzimajući centralno mesto na izložbi, plenili su pažnjom i izazivali oduševljenje preko 800 000 posetilaca. Ova dva izuzetna eksponata predstavljena su i pred italijanskom publikom u Udinama, u Muzeju dijeceze i galeriji Tijepolo na izložbi Hromacije Akvilejski – na raskršću naroda i religija, gde ih je videlo preko 11 000 ljudi. Izložba je bila posvećena akvilejskom biskupu Hromaciju koji je živeo u IV veku, a Akvileja je bila veliki rimski grad koji se nalazio na raskrsnici važnih puteva, predstavljajući mesto okupljanja vojske i trgovaca. Šlemovi iz Berkasova su tu bili izloženi kao simbol rimske moći naspram varvarskoj, u nemirnom vremenu IV veka, vremenu unutrašnjih sukoba i sukoba sa varvarima.

Vikinovosti Kada je reč o trećem šlemu, zapravo radi se o premijernoj postavci pozlaćenog eksponata do kojeg je muzej došao putem otkupa 2006.

Muzej Vojvodine Izložbom koju je publika mogla da vidi 12–22. maja premijerno smo predstavili šlem iz Jarka, otkupljen 2006. godine. Tom prilikom tadašnja kostoskinja Muzeja dr Velika Dautova-Ruševljan prepoznala je u fragmentima srebrne pozlaćene oplate zalepljene na karton, delove kasnoantičkog pozlaćenog šlema. Zahvaljujući njenom zalaganju i zalaganju tadašnje uprave Muzeja, našla su se sredstva za otkup ovog izuzetnog nalaza, a potom i za njegovu konzervaciju i rekonstrukciju.

Vikinovosti Hoćete li nam otkriti o kojoj sumi je reč?

Muzej Vojvodine S obzirom na to koliko ovaj šlem znači za kulturu naše zemlje i njenu promociju u inostranstvu, šteta je što ga pronalazač nije poklonio. U skladu sa vremenom kada su nađeni, šlemovi iz Berkasova nisu otkupljeni. Nama je cilj da ubuduće motivišemo ljude da poklanjaju muzejima predmete koje jedino muzeji mogu štititi i prezentovati na pravi način. O samoj vrednosti naših šlemova se ne može govoriti jer oni su nacionalno blago od svetskog značaja pa bi pitanje bilo kao i pitati koliko vrede nalazi sa Lepenskog Vira, Avarski pojas iz Muzeja u Sremskoj Mitrovici ili ako baš hoćete, Leonardova Mona Liza ili Pikasova Gernika.

Vikinovosti Priča o tri šlema zapravo počinje daleke 1955. godine, kada je seljanka, obrađujući svoju njivu, naišla na dva predmeta zlatne boje. Kasnije je utvrđeno da se radi o pozlaćenim predmetima neprocenljivog značaja.

Muzej Vojvodine Daleke 1955. godine, šlemovi iz sela Berkasovo kod Šida dospeli su u Muzej Vojvodine, kada su predati od strane Odseka unutrašnjih poslova u Šidu. Starica Angelina Vrkatić je nešto ranije, kopajući njivu, zakačila motikom jedan od pozlaćenih šlemova. Uplašila se i neko vreme nije prilazila tom delu njive da bi se potom odvažila i prišla, izvadila predmete i pozvala nadležne. Arheolozi su odmah izašli na teren kako bi saznali kontekst otkrića. Iskopali su 2 para konjskih žvala i srebrne aplikacije za pojas, što ih je navelo na zaključak da se radilo o ostavi. Neko je, iz nama nepoznatog razloga, verovatno u IV veku, pohranio u zemlju dva pozlaćena šlema, zajedno sa žvalama i pojasom.

Vikinovosti U čemu se zapravo ogleda njihova jedinstvenost?

Muzej Vojvodine Šlemovi tipa Berkasovo pripadaju kasnoantičkom periodu, vezuju se za IV i V vek. U svetu postoji petnaestak šlemova ovog tipa i svaki od njih je unikat. Često su očuvani samo fragmenti, poput delova oplate, vratobrana, nosnice, paragnatida (obrazina), kreste i sl. U Budimpešti, u Nemzeti muzeju postoje dva šlema slična Berkasovskim, prevučena srebrnom pozlaćenom oplatom, ali i nekoliko gvozdenih, sa tragovima srebra. Međutim, berkasovski primerci smatraju se najbolje očuvanim, a šlem br. 1 najlepšim od svih poznatih, ukrašen prelepom krestom i umecima od staklene paste koji imitiraju drago i poludrago kamenje. Sada, nakon otkrića trećeg šlema, Muzej Vojvodine se može pohvaliti da je jedini muzej na svetu koji ima tri ovako raskošna primerka šlemova tipa Berkasova.

Vikinovosti Šlem br. 1 i br. 2 postali su poznati širom sveta.

Muzej Vojvodine Oni su imenitelji čitave grupe kasnoantičkih šlemova (tip Berkasovo), a o njihovoj popularnosti svedoči i činjenica da se njihove replike mogu kupiti preko interneta za sume od 400 do 700 dolara. Iako majstori koji izrađuju ove replike nemaju za to zakonsko pravo, oni rade uglavnom na osnovu fotografija šlemova koje je moguće lako naći, u naučnoj literaturi, ali i na internetu. Pored naučnih krugova, naročito su popularni među brojnim ljubiteljima rimske vojske i oružja.

Vikinovosti Vekovima kasnije, priča započeta u Berkasovu nastavlja se u Jarku.

Muzej Vojvodine Berkasovo je jedinstvena priča u kojoj se ogleda duh 50-tih godina XX veka. Taj duh vidimo i na starim fotografijama koje pokazuju da su šlemovi izlagani na postamentima, bez zaštite u vidu zvona od stakla ili pleksiglasa. Danas je situacija drugačija, arheologija se bori sa mnogim divljim kopačima koji preprodaju predmete od izuzetnog značaja za našu kulturu i van zemlje. Nažalost, nemoćni smo da se izborimo sa tim problemom sve dok država ne odluči da stane u kraj nečemu što se može slobodno nazvati arheološkom mafijom. Srećna okolnost je, kada je u pitanju šlem iz Jarka, što se pronalazač obratio Muzeju Vojvodine i što je on upravo iz sela Hrtkovci. Naime, u Hrtkovcima se vode arheološka istraživanja, počev od 1953. kada je počelo istraživanje lokaliteta Gomolava do danas, kada se iskopava rimska vila rustika iz III i IV veka. Zbog toga su seljani svesni značaja njihovog mesta i često u Muzej donose predmete koje su pronašli, najčešće prilikom dubokog oranja svojih njiva. Takav slučaj bio je i sa šlemom iz Jarka. Izvadivši delove šlema koji su se nalazili u malom krčagu, pronalazač ih je, ne znajući njihovu namenu, lepio na karton i tako otežao poslove konzervacije i rekonstrukcije.

Vikinovosti Tri godine nakon toga imamo prilike da se upoznamo sa predmetom rimske kulture, koji je petnaest vekova bio skriven od očiju javnosti.

Muzej Vojvodine Konzervatori Narodnog muzeja u Beogradu, Milan Čolović i Slobodan Savić, imali su težak zadatak – od delova pozlaćenog srebrnog lima, nakon više od godinu dana rada, uspeli su da rekonstruišu kasnoantički pozlaćeni šlem iz Jarka. Njegova sudbina je krajnje neobična, a arheolozi su pretpostavili da je neko, verovatno još u kasnorimsko doba, od gvozdene osnove šlema skinuo pozlaćenu srebrnu oplatu, odvalivši zakovice i nitne, a te delove pohranio u krčag koji je potom zakopao u zemlju. Motive za ovakvo nešto ne možemo znati jer nemamo načina da se zaista vratimo u prošlost, ali možemo zamisliti bilo koji scenario zakopavanja blaga u nemirno doba IV veka. Zanimljivo je da je poljoprivrednik iz Hrtkovaca ostvario san koji veliki broj ljudi sanja u detinjstvu: našao je zakopano blago! I to nekih sedamnaest vekova nakon njegovog zatrpavanja... Svakako, ovaj pojedinačni slučaj svakako ne treba da motiviše ljude da neovlašćeno kopaju i samostalno istražuju jer time uništavaju arheološke lokalitete i nanose nepopravljivu štetu našem kulturnom nasleđu, neprocenjivom za nas, ali pre svega, za naše potomstvo.

Vikinovosti Da li su postojale neke reakcije iz Italije, sudeći da je ona naslednik rimske kulture?

Muzej Vojvodine Prilikom saradnje sa Muzejom dijeceze u Udinama, italijanski stručnjaci su, prema rečima kustoskinje Tijane Stanković-Pešterac, često u šali izazivali ljubomoru na naš muzej. Kako je moguće da su tri pozlaćena šlema nađena u rimskoj provinciji, dok su u središtu imperije, na Apeninskom polustrvu, nađene samo srebrne obrazine i vratobran jednog šlema, koji se čuva u Akvileji?

Vikinovosti Da li tročlana družina ima pozive iz inostranstva?

Muzej Vojvodine Za sada još uvek ne, s obzirom na to da su osiguranja za ove šlemove izuzetno velika i dobijanje dozvole za njihovo iznošenje iz zemlje komplikovano. Međutim, u susret 2013. godini kada će, na različite načine, u svetu biti obeležena godišnjica Milanskog edikta (313), očekujemo pozive za gostovanja.

Vikinovosti Kada će publika u Srbiji ponovo imati prilike da vidi najvrednije eksponate bogate kolekcije Muzeja Vojvodine?

Vikinovosti Nakon velike izložbe na kojoj su prezentovani, sklonili smo ih od očiju javnosti, čuvajući ih na sigurnom i višestruko obezbeđenom mestu, da bi ih za neko vreme, ponovo stavili u vitrine na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine, gde im je i mesto. Takođe, ovom prilikom najavljujemo i da će uskoro iz štampe izaći ozbiljna naučna monografija pod nazivom Kasnoantički šlem iz Jarka, čiji su autori dr Velika Dautova-Ruševljan i doc. dr Miroslav Vujović.

Ovu priču sa ljubaznim sagovornicima završićemo sa pozivom, da za simboličnih 100 dinara (200 za vodiča na engleskom) posetite Vojvođanski muzej i tom prilikom, upoznate se ekspontima naše prošlosti.