Историјски избори у Канади

Џастин Трудо
Слика: Alex Guibord.

17. октобар 2015.
Канада -  (Бета) - У Канади се у понедељак одржавају парламентарни избори који би се и пре отварања биралишта могли назвати историјским.Ту условну одредницу већ имају по најдужој предизборној кампањи у савременој историји 78 дана. Расписани су још 4. августа, а одржавају се пре установљеног фиксног датума, 19. октобра.

У другој највећој земљи на свету која се од Атлантика до Пацифика простире на готово 10 милиона квадратних километара, а има само 35 милиона становника, око 26,4 милиона њених држављана са правом гласа бираће 338 посланика за 42. сазив парламента у Отави, 30 више него пре четири године.

Право учешће на изборима има и најмање стотинак хиљада Канађана српског порекла и досељеника других народности из бивше Југославије.

У једној од најнеизвеснијих изборних трка своје кандидате имаће 23 партије. Међу њима су и неке које су пре и„зборна егзотика“ него што заиста имају шансе да бар један њихов кандидат буде изабран: Пиратска, Марихуана, Комунистичка, Марксистичке-лењинистичка ...

Осим водеће двије (Конзервативна, НДП и Либерална) остале партије немају шансе за победу. А победник је, према предизборним истраживањима јавног мњења неизвеснији него икада у новије време.

О великом интересовању бирача говори и податак да је унапред на гласачка места изашло њих 3,6 милиона који ће 19. октобра бити ван земље или далеко од свог бирачког места, што је чак 71 одсто више него на претходним изборима.

На изборима 2011. Конзервативци, који Канадом владају већ 10 година, освојили су апсолутну већину и 166 места у Доњем дому парламента, а НДП је са 103 посланика, направила највеће изненађење и први пут у новијој историји постала опозициона партија.

Либерали који су се са конзервативцима смењивалина власти такорећи у целој, скоро 150 година дугој историји Канаде, претрпели су тежак пораз и освојили само 34 посланичка места.

Током целе летошње кампање владајућа Конзервативна, опозициона Нова демократска (НДП) и, до прошлих избора деценијама прва или друга Либерална партија смењивале су се у анкетама у вођству са по 30-ак поена да би у овој седмици Либерали стекли пет или више поена предности у односу на конзервативце, а нове демократе за неколико процената заостале иза другопласираних.

Ако се резултати предизборних испитивања бирача потврде извесно је једино да је све неизвесно. Врло је вероватно да ниједна од три главне странке неће задобити већину за коју је потребно 170 посланичких места па су велики изгледи да Канада после избора формално добије мањинску владу.

Међутим, за разлику од две мањинска кабинета којима је Харпер био на челу у периоду од 2006. до 2011. и који су опстали уз подршку, тачније подношљиво противљење опозиције, то се неће десити ако конзервативци опет победе.

Лидери либерала, НДП, али и (сепаратистичког) квебечког блока већ су одлучно изјавили да премијеру Харперу неће омогућити нову мањинску владавину.

С друге стране, а различито од политичке и парламентарне праксе других земаља Запада, канадска политичка историја не познаје коалиционе владавине федералних партија, осим једне током Првог светског рата. Уколико би се и постизборна коалиција либерала и НДП показала немогућом није немогуће да Канада уђе у период парламентарне нестабилности те да чак убзо уследе и нови избори. Но, све зависи од изборних резултата и постизборних договора парламентарних партија.

Пред изборе 19. октобра многобројна обећања изражена су формално у страначким платформама, а највише на "безбројним" лидерским обраћањима на скуповима током рекордно дуге кампање.

Свака партија држи се свог гесла-слогана: „Доказано лидерство за јаку Канаду“ (конзервативци), „Спремни за промене“ (нове демократе) и „Истинске промене“ (либерали).

Да ли су за доказано лидерство или промене канадски бирачи показаће у понедељак. Од њихових гласова зависиће и да ли ће и колико октобарски избори заиста бити историјски.

Извор

• „Istorijski izbori u Kanadi” Бета, 17. октобар 2015. (српски)