Викивести интервју: Ђавоља варош - природни феномен Србије

Извор: Викивести
Иди на навигацију Иди на претрагу
Djavolja varos 3.jpg

Избор за седам светских чуда природе подсетио нас је да и у нашој близини постоје природни феномени вредни пажње. Реч је о локалитету Ђавоља варош смештеном у близини Куршумлијске бање. Мало запажен привлачио је тек нешто више од 2.000 туриста годишње. Две године након што је међународна организација Нових седам светских чуда покренула избор, Ђавољу варош посетило је само у 2008. око 50.000 посетилаца.

Током прва два круга самог избора, Ђавоља варош добила је преко 10 милиона гласова и полуфинално такмичење завршило је као најбоље пласирани кандидат у групи стена и формација. Међутим то није било довољно и седмочланој комисији да јединог српског преставника сврста међу финалисте.

И поред тога, 202 камене фигуре, два извора и локална вегетација свакодневно привлаче нове туристе из земље и иностранства.

Настанак необичних камених структура везује се за многе легендарне приче вековима препричаване код локалног становништва. Једна од најраспрострањенијих легенди је прича о скамењеним сватовима. Наиме миран живот локалних житеља засметао је Ђаволу па им је он спремио Ђавољу воду. Пивши ту воду, житељи су заборавили родбинске везе па су одлучили да венчају сестру и брата. Локална вила која није могла да спрећи венчање замолила је Бога за помоћ. Услишивши њене молитве, према предању, Бог је окаменио сватове на путу до цркве.

У разговору са студентом Рударско-геолошког факултета из Београда Аном Младеновић покушали смо да сазнамо које су природне силе проузроковале настајање природног феномена који је већ 50 година под заштитом државе.

Wikinews waves Left.pngВикивестиWikinews waves Right.png Захваљујући избору са 7 светских чуда природе, Ђавоља варош постала је препознатљив локалитет у Србији. Шта заправо чини комплекс који је добио више од 10 милиона гласова у првим изборним круговим за Чудо природе?

Wikinews waves Left.pngАна М.Wikinews waves Right.png Комплекс у оквиру Ђавоље вароши чине стеновите фигуре, које заузимају простор око 67 хектара. Такође, осим ових фигура, на простору Ђавоље вароши налазе се два извора киселе минералне воде, као и нетакнуто и лепо окружење. Цео овај комплекс налази се на планини Радан, близу Куршумлијске бање, око 90 километара југозападно од Ниша.

Wikinews waves Left.pngВикивестиWikinews waves Right.png Какве су силе заправо проузроковале настајање 202 камене фигуре необичног изгледа?

Wikinews waves Left.pngАна М.Wikinews waves Right.png Пре око 70 милиона година, за време периоде креде, на овом подручју налазио се вулкански центар. Материјал од кога су изграђене камене пирамиде у ствари је наталожени вулкански материјал, који је током ерупција избациван из вулкана. Одлика овог материјала (као што је то случај и код данашњих вулкана експлозивног типа) је непотпуна и слаба везаност и гранулометријска хетерогеност (односно да постоји велика разлика у величини избачених комада). Доста касније на подручју Ђавоље вароши почео је да делује један егзогени геоморфолошки процес, пролувијални процес, који у ствари представља процес спирања материјала под дејством повремених токова воде (који настају за време обилнијих падавина). Ерозија пролувијалног процеса започиње стварањем јаруга, које се све више продубљују, када настају рђаве земље (у геологији познате и по енглеском називу бад ландс). Како се ерозија наставља, јаруге постају све шире, па коначно између њих остају стеновите пирамиде, као што је то случај код фигура Ђавоље вароши.

Djavolja varos 2.jpg

Wikinews waves Left.pngВикивестиWikinews waves Right.png Иако на први поглед изгледају крхо, Ђавоље фигуре су заправо врло постојане.

Wikinews waves Left.pngАна М.Wikinews waves Right.png Постојаност фигура у Ђавољој вароши заправо обезбеђују тзв. камене капе, односно стене веће чврстине, које се налазе на врховима стеновитих пирамида. Оне представљају неку врсту кишобрана, који штити фигуру од директног дејства атмосферских падавина. Из тог разлога фигуре се истањују само под дејством повремених токова воде, а не и под директним утицајем падавина.

Међутим, ни ове камене капе нису потпуно постојане. Познато је да је једна капа са фигуре пала. Узрок томе је вероватно губитак равнотеже услед истањења саме фигуре на којој је капа стајала.

Wikinews waves Left.pngВикивестиWikinews waves Right.png По чему се Ђавоље фигуре разликују од сличних геоморфолошких феномена на Алпима и САД где су познати као Башта богова?

Wikinews waves Left.pngАна М.Wikinews waves Right.png Фигуре Ђавоље вароши се од сличних појава у свету вероватно разликују по стенском материјалу од кога су изграђене. Реткост Ђавоље вароши чини вулканогено-седиментни састав фигура, што је условило различит гранулометријски састав, али и појаву стена различите чврстине, па се на врху пирамида налазе чвршће стене које штите фигуру. Слична појава била би и у случају стенског материјала транспортованог ледницима – такође би се на истом месту могле јавити стене различите величине зрна. Међутим, да је таложење материјала вршено у мору или језеру, ни у ком случају не би настале фигуре овог типа. У случају такве седиментације, најкрупнији комади стена били би на дну, док би се у врху нашли седименти најфиније гранулације.

Djavolja Varos.jpg

Wikinews waves Left.pngВикивестиWikinews waves Right.png Сведоци смо чињенице да су шест од седам чуда Старог света нестала деловањем природних и људских фактора. Да ли постоји оправдана сумња да ће се то десити у Ђавољим фигурама?

Wikinews waves Left.pngАна М.Wikinews waves Right.png С обзиром на то да се Србија не налази у сеизмички активном подручју, очекивања да ће камене фигуре бити оштећене дејством потреса нису оправдане. Према картама интензитета потреса, за повратни период од 500 година, које је издрадио Републички сеизмолошки завод Србије, у овом подручју очекиван је потрес интензитета 7 степени по Меркалијевој скали. Потреси овог интензитета нису довољно јаки да разоре камене фигуре, мада вероватно могу довести до поремећаја равнотеже камених капа које се налазе на врховима пирамида.

Када се говори о људским факторима, једино што би могло штетити пирамидама Ђавоље вароши, било би потпуно уклањање вегетације, што би узроковало интензивнију ерозију пролувијалног процеса, а самим тим и брже разарање камених пирамида (мада је то релативно спор процес).

Wikinews waves Left.pngВикивестиWikinews waves Right.png Поред стеновитих формација друга природна реткост у Ђавољој вароши су и два извор воде; Ђавоља јуриза и Црвено Врело.

Wikinews waves Left.png Ана М.Wikinews waves Right.png Да, у комплексу Ђавоље вароши налазе се и два извора минералне и јако киселе воде. Вода која истиче из извора Ђавоља вода има pH 1.5 и минерализацију чак 15 g/l (минерализација пијаће воде не би требало да буде већа од 500 mg/l), док је вода из извора Црвено врело нешто базнија и мање минерализације. На ова својства воде утиче минерални састав изданске зоне. Вода, као таква, не би требало да се користи за свакодневну употребу (за пиће). Вршена су истраживања у циљу испитивања лековитости ове воде, али она још увек није довољно испитана.

Извори[уреди]

Викивести
Овај чланак садржи новинарство из прве руке написано од стране уредника Викивести. Погледај страницу за разговор за више детаља.


Bookmark-new.svg

Види још[уреди]