Vikivesti intervju: Đavolja varoš - prirodni fenomen Srbije

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Djavolja varos 3.jpg

Izbor za sedam svetskih čuda prirode podsetio nas je da i u našoj blizini postoje prirodni fenomeni vredni pažnje. Reč je o lokalitetu Đavolja varoš smeštenom u blizini Kuršumlijske banje. Malo zapažen privlačio je tek nešto više od 2.000 turista godišnje. Dve godine nakon što je međunarodna organizacija Novih sedam svetskih čuda pokrenula izbor, Đavolju varoš posetilo je samo u 2008. oko 50.000 posetilaca.

Tokom prva dva kruga samog izbora, Đavolja varoš dobila je preko 10 miliona glasova i polufinalno takmičenje završilo je kao najbolje plasirani kandidat u grupi stena i formacija. Međutim to nije bilo dovoljno i sedmočlanoj komisiji da jedinog srpskog prestavnika svrsta među finaliste.

I pored toga, 202 kamene figure, dva izvora i lokalna vegetacija svakodnevno privlače nove turiste iz zemlje i inostranstva.

Nastanak neobičnih kamenih struktura vezuje se za mnoge legendarne priče vekovima prepričavane kod lokalnog stanovništva. Jedna od najrasprostranjenijih legendi je priča o skamenjenim svatovima. Naime miran život lokalnih žitelja zasmetao je Đavolu pa im je on spremio Đavolju vodu. Pivši tu vodu, žitelji su zaboravili rodbinske veze pa su odlučili da venčaju sestru i brata. Lokalna vila koja nije mogla da spreći venčanje zamolila je Boga za pomoć. Uslišivši njene molitve, prema predanju, Bog je okamenio svatove na putu do crkve.

U razgovoru sa studentom Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda Anom Mladenović pokušali smo da saznamo koje su prirodne sile prouzrokovale nastajanje prirodnog fenomena koji je već 50 godina pod zaštitom države.

Wikinews waves Left.pngVikinovostiWikinews waves Right.png Zahvaljujući izboru sa 7 svetskih čuda prirode, Đavolja varoš postala je prepoznatljiv lokalitet u Srbiji. Šta zapravo čini kompleks koji je dobio više od 10 miliona glasova u prvim izbornim krugovim za Čudo prirode?

Wikinews waves Left.pngAna M.Wikinews waves Right.png Kompleks u okviru Đavolje varoši čine stenovite figure, koje zauzimaju prostor oko 67 hektara. Takođe, osim ovih figura, na prostoru Đavolje varoši nalaze se dva izvora kisele mineralne vode, kao i netaknuto i lepo okruženje. Ceo ovaj kompleks nalazi se na planini Radan, blizu Kuršumlijske banje, oko 90 kilometara jugozapadno od Niša.

Wikinews waves Left.pngVikinovostiWikinews waves Right.png Kakve su sile zapravo prouzrokovale nastajanje 202 kamene figure neobičnog izgleda?

Wikinews waves Left.pngAna M.Wikinews waves Right.png Pre oko 70 miliona godina, za vreme periode krede, na ovom području nalazio se vulkanski centar. Materijal od koga su izgrađene kamene piramide u stvari je nataloženi vulkanski materijal, koji je tokom erupcija izbacivan iz vulkana. Odlika ovog materijala (kao što je to slučaj i kod današnjih vulkana eksplozivnog tipa) je nepotpuna i slaba vezanost i granulometrijska heterogenost (odnosno da postoji velika razlika u veličini izbačenih komada). Dosta kasnije na području Đavolje varoši počeo je da deluje jedan egzogeni geomorfološki proces, proluvijalni proces, koji u stvari predstavlja proces spiranja materijala pod dejstvom povremenih tokova vode (koji nastaju za vreme obilnijih padavina). Erozija proluvijalnog procesa započinje stvaranjem jaruga, koje se sve više produbljuju, kada nastaju rđave zemlje (u geologiji poznate i po engleskom nazivu bad lands). Kako se erozija nastavlja, jaruge postaju sve šire, pa konačno između njih ostaju stenovite piramide, kao što je to slučaj kod figura Đavolje varoši.

Djavolja varos 2.jpg

Wikinews waves Left.pngVikinovostiWikinews waves Right.png Iako na prvi pogled izgledaju krho, Đavolje figure su zapravo vrlo postojane.

Wikinews waves Left.pngAna M.Wikinews waves Right.png Postojanost figura u Đavoljoj varoši zapravo obezbeđuju tzv. kamene kape, odnosno stene veće čvrstine, koje se nalaze na vrhovima stenovitih piramida. One predstavljaju neku vrstu kišobrana, koji štiti figuru od direktnog dejstva atmosferskih padavina. Iz tog razloga figure se istanjuju samo pod dejstvom povremenih tokova vode, a ne i pod direktnim uticajem padavina.

Međutim, ni ove kamene kape nisu potpuno postojane. Poznato je da je jedna kapa sa figure pala. Uzrok tome je verovatno gubitak ravnoteže usled istanjenja same figure na kojoj je kapa stajala.

Wikinews waves Left.pngVikinovostiWikinews waves Right.png Po čemu se Đavolje figure razlikuju od sličnih geomorfoloških fenomena na Alpima i SAD gde su poznati kao Bašta bogova?

Wikinews waves Left.pngAna M.Wikinews waves Right.png Figure Đavolje varoši se od sličnih pojava u svetu verovatno razlikuju po stenskom materijalu od koga su izgrađene. Retkost Đavolje varoši čini vulkanogeno-sedimentni sastav figura, što je uslovilo različit granulometrijski sastav, ali i pojavu stena različite čvrstine, pa se na vrhu piramida nalaze čvršće stene koje štite figuru. Slična pojava bila bi i u slučaju stenskog materijala transportovanog lednicima – takođe bi se na istom mestu mogle javiti stene različite veličine zrna. Međutim, da je taloženje materijala vršeno u moru ili jezeru, ni u kom slučaju ne bi nastale figure ovog tipa. U slučaju takve sedimentacije, najkrupniji komadi stena bili bi na dnu, dok bi se u vrhu našli sedimenti najfinije granulacije.

Djavolja Varos.jpg

Wikinews waves Left.pngVikinovostiWikinews waves Right.png Svedoci smo činjenice da su šest od sedam čuda Starog sveta nestala delovanjem prirodnih i ljudskih faktora. Da li postoji opravdana sumnja da će se to desiti u Đavoljim figurama?

Wikinews waves Left.pngAna M.Wikinews waves Right.png S obzirom na to da se Srbija ne nalazi u seizmički aktivnom području, očekivanja da će kamene figure biti oštećene dejstvom potresa nisu opravdane. Prema kartama intenziteta potresa, za povratni period od 500 godina, koje je izdradio Republički seizmološki zavod Srbije, u ovom području očekivan je potres intenziteta 7 stepeni po Merkalijevoj skali. Potresi ovog intenziteta nisu dovoljno jaki da razore kamene figure, mada verovatno mogu dovesti do poremećaja ravnoteže kamenih kapa koje se nalaze na vrhovima piramida.

Kada se govori o ljudskim faktorima, jedino što bi moglo štetiti piramidama Đavolje varoši, bilo bi potpuno uklanjanje vegetacije, što bi uzrokovalo intenzivniju eroziju proluvijalnog procesa, a samim tim i brže razaranje kamenih piramida (mada je to relativno spor proces).

Wikinews waves Left.pngVikinovostiWikinews waves Right.png Pored stenovitih formacija druga prirodna retkost u Đavoljoj varoši su i dva izvor vode; Đavolja juriza i Crveno Vrelo.

Wikinews waves Left.png Ana M.Wikinews waves Right.png Da, u kompleksu Đavolje varoši nalaze se i dva izvora mineralne i jako kisele vode. Voda koja ističe iz izvora Đavolja voda ima pH 1.5 i mineralizaciju čak 15 g/l (mineralizacija pijaće vode ne bi trebalo da bude veća od 500 mg/l), dok je voda iz izvora Crveno vrelo nešto baznija i manje mineralizacije. Na ova svojstva vode utiče mineralni sastav izdanske zone. Voda, kao takva, ne bi trebalo da se koristi za svakodnevnu upotrebu (za piće). Vršena su istraživanja u cilju ispitivanja lekovitosti ove vode, ali ona još uvek nije dovoljno ispitana.

Izvori[uredi]

Vikinovosti
Ovaj članak sadrži novinarstvo iz prve ruke napisano od strane urednika Vikinovosti. Pogledaj stranicu za razgovor za više detalja.


Bookmark-new.svg

Vidi još[uredi]