Аралско језеро - море које нестаје

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
Wikinews commentary.svg
Реч „арал“ је из туркменског језика и значи „острво“!
Poseban.png

29. април 2010.

Аралско језеро, некада четврто највеће језеро света на ивици је нестанка. Често називано Плаво море за само 50 година изгубило је око 90 одсто своје површине. Настало на простору који је некада био део Сарматског мора годинама је својом величином парирало многим правим морима. Средином прошлога века Арал је приобалском становништву доносио милионе рубаља прихода годишње. Развијени водени саобраћај, туризам и риболов само су неки од значаја језера чије је песковито дно заменила пуста, готово беживотна равница. Годинама светска јавност ћутала је о проблемима с којима се суочавало језеро, а Арал је тек недавном посетом Ки-Мун Бана поново дошао у жижу интересовања. Колико је стање алармантно говори прогноза да ће за десет година нестати и последњи остаци некадашњег воденог пространства које се простирало на преко 63.000 квадратних километара.

О некадашњој важности Аралског језера, као и о проблемима и последицама са којима се сусреће ово водено пространство, разговарали смо са географом Иваном Матејићем.

Wikinews waves Left.pngВикиновостиWikinews waves Right.png За оне који не знају, реците нам какво је језеро било некад и у чему се огледао његов значај?

Експедиција на Аралу 1848. године

Wikinews waves Left.pngИван М.Wikinews waves Right.png Аралско језеро некада је било лучки центра СССР-а и Централне Азије. На многобројним доковима свакодневно су пристајали бродови који су преносили робу и намирнице за становнике непосредне околине језера. Још од XVII века, када је откривено, тада знано као Плаво море, језеро је било важно за развој индустрије овог дела Азије. Његов значај увидео је и Лев Семенович Берг, руски академик, који је у XIX веку обавио опсежна истраживања, картирања и мерења на простору Арала. Своја сазнања објавио је у монографији Аралско језеро, 1908. године, која је уједно била и његова магистарска теза, а због великог значаја комисија ју је прогласила докторатом. Почетком XIX века велико водено пространство обухватало је површину од 66.085 км², од чега су чак 2.345 км² заузимала острва. На дубинама које су ишле и до 68 метара живело је око 100 врста риба, где су се издвајале бодорка, каспијска кечига, далекоисточни кијуч, амур, мрена и др, затим 60 врста планктона и око 200 врста сисара. Интересанто је и то да је у језеру живело и око 50 врста зообентоса, тј. животиња причвршћених за дно. Флору је чинило око 430 врста биљака од којих је најзначајније било дрво саксуал. Бројна острва и обалска шикара била су дом за око 320 врста птица почетком XX века, да би тај број 1970. спао на само 168. Међу њима су и бројне заштићене и угрожене врсте попут - белоглаве патке, далматинског пеликана и малог вранца. Према садржају органске материје и условима развоја Аралско језеро се убрајало у олиготрофна - тј. одликовало се плавом бојом, великом провидношћу, високим садржајем кисеоника и малом количином хранљивих материја. Узимајући у обзир бројност врста и диверзитет, јасно је да живи свет Арала није био нарочито бујан, што је последица оштре климе и неприступачне подлоге. Ваздух изнад Арала лети се загревао и до +40 степени Целзијуса, а зими се температура спуштала на -40°С. Све то, ипак није негативно утицало на развој рибарства и појаву бројних рибарских насеља на самој обали језера, попут Нукуса, Аралска и Казалинска.

Језеро је некада било ишарано многобројним острвима, тачније чак 230, која су била распоређена у више архипелага. Многа од њих одликовала су се изузетном површином, чак и за језерске услове. Будући да му се дно налази испод нивоа мора а површина изнад, Аралско језеро је плитка криптодепресија. Најпознатије од свих било је острво Возрожденија (око 300 км²), а најинтересантније Куг-Арал (Кокарал). Оно је делило језеро на северно — Мало море и јужно — Велико море, и уједно је у зависности од доба године, тј. периодског колебања нивоа воде, постајало острво или полуострво. Површина му је варирала, а у просеку је достизало око 260 км². Треба свакако поменути и највећа по пространству - Куз-Џептес и Меншиков.

Некадашње корито испуњено водом, данас је пустара

Wikinews waves Left.pngВикиновостиWikinews waves Right.png У ком стању се језеро данас налази?

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
Wikinews commentary.svg
Некадашње песковито дно језера заменила је пуста равница!

Wikinews waves Left.pngИван М.Wikinews waves Right.png Данас језера готово и да нема, некадашње непрегледно водено пространство заменила је сурова, песковита равница, у којој нема знакова живота. Вода из притока Аму- и Сир-Дарје одводи се Каракумским, Ферганским и Амубухарским каналом према пољима памука, а све то за последицу има губитак од чак 7км3 воде годишње. Данас у језеро притиче само 1700 кубика, од некадашњих 4300. Осим за наводњавање реке су преусмерене и за потребе становништва и индустрије. Живи свет је у потпуности уништен, обала се повукла ка средишту басена, па су некадашње луке и приобални градови остали удаљени 50-100 километара од језера, као на пример Аралск и Казалинск. Не тако давно, врло јака и стабилна индустрија овог предела је, чини се, преко ноћи замрла. Простор од скоро 60.000 км² је пресахнуо, а песковито-глиновито тло остало је огољено. Све то је утицало на формирање другачије микроклиме – оштре континенталне, са још израженијим температурним амплитудама и мањком падавина. Басен језера претворен је у непрегледну пустињу, названу Аралкум, где су све учесталије пешчане олује, а њихов утицај на околину је изразит. Биљни и животињски свет је скоро сасвим ишчезао, од риба су остале само папалина и пеш, а број сисара сведен је на 32 врсте. Поред свих наведених проблема, у области око Аралског језера појавиле су се и заразне болести, попут тифуса и колере. Некада живописно водено пространство, за само 50-ак година постало је заслањена степско-пустињска природна катастрофа. У близини некадашњих лука виде се права гробља бродова, зарђалих и испуцалих на неумољивом сунцу и ужареном песку данашњег Аралкума. Данашња слика језера сигурно није предвиђана ни у најлошијим прогнозама, али она је постала сурова реалност овог дела Азије и целог света уопште...

Смањивање Аралског језера

Wikinews waves Left.pngВикиновостиWikinews waves Right.png Шта се догодило са једним од највећих језера света? Како се исушивање Арала одразило на приобалне градове и локално становништво?

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
Wikinews commentary.svg
Од 1960. до данас, језеро је изгубило 90% своје површине!

Wikinews waves Left.pngИван М.Wikinews waves Right.png Потреба становништва за развојем пољопривреде, и то посебно за узгојем памука, била је увод у катастрофу несхватљивих размера. Опадање дотока воде у језеро утицало је на његову запремину која се драстично смањивала последњих деценија XX века, а због тога је дошло и до повећања износа испаравања и пораста салинитета на чак 90 промила. Колико је то постао озбиљан проблем, најбоље описују панои истакнути на некадашњем приобаљу, којима становништво оплакује свој губитак: Арале, опрости нам, врати се. Већ 1990. године догодило се оно чега су се сви прибојавали, ниво језера је драстично опао и оно се преполовила на два дела - Мало на северу и Велико на југу. Некадашње острво Возрожденија, постало је полуострво 2001. године, а површина Јужног мора смањила се у периоду од 1990. до 2001, за око 40%. За то време и Северно море је изгубило око 10-15% некадашње површине. Јужно море је свој колапс наставило током 2003. године поделивши се на Источно и Западно. Салинитет је достигао 70-100 промила, а 2009 године Источно море је испарило, док се Западно одржава на 3300км² површине захваљујући водама Аму-Дарје. Град Нукус је данас удаљен око 240 километара од обала Аралског језера. Са пређашњих 66 хиљада Аралско језеро смањило се на невероватних 7 хиљада км², подељених у два басена. Некада четврто језеро света остало је без 90% своје површине од 1960-их година до данас, а тај тренд се и даље, нажалост наставља...

У рибарству је својевремено било запослено око 40.000 радника у градовима на Аралу. Повлачењем обале центри свих привредних збивања остале су усамљене оазе у песковитом загрљају. Као неми сведоци некадашњег воденог пространства стоје насукане олупине бродова међу заслањеним динама. Стандард становништва је драстично опао, број незапослених је нагло порастао, а бивша окосница развоја ове области потпуно је замрла. Све укупно, последице које су настале након катастрофе која је задесила Аралско језеро, тешко су сагледиве. Бројни светски званичници указали су на потребу да се језеро обнови и да му се врати некадашњи изглед.

Олупина брода у пешчаним динама Аралкума

Wikinews waves Left.pngВикиновостиWikinews waves Right.png Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун позвао је државе централне Азије да заједничким напорима издејствју спас језера. Постоје ли назнаке да ће се Аралско језеро обновити?

Wikinews waves Left.pngИван М.Wikinews waves Right.png Идеје за обнову Аралског језера су бројне, изводљиве, али најчешће врло скупе. Предложено је да се вода из сибирских река Оба и Јенисеја, па чак и из Волге усмери ка басену Арала. То би језеро довело у некадашње стање за 20-30 година, а сам пројекат коштао би вртоглавих 40 милијарди долара. Још једна од замисли било је и повезивање са Каспијским језером. Све ове студије звуче веома обећавајуће, али су и финансијски врло исцрпљујуће.

Ово је очигледно једна од најгорих еколошких катастрофа на свету. Био сам шокиран. Са насипа нисам ништа могао да видим, видео сам само гробље бродова.

—изјавио је Ки-Мун Бан приликом посете Узбекистану.

Током 1994. године владе Казахстана, Узбекистана, Туркменистана, Таџикистана и Киргистана, обавезале су се да ће сваке године издвајати по 1% државног буџета у циљу обнове језера. Прве конкретне кораке начиниле су казахстанске власти, обновивши иригационе системе на ушћу Сир-Дарје. Већ 2005. године изграђена је брана „Кокорал“, која је раздвојила северни од јужног дела басена језера. Тиме је отпочела обнова Северног мора, а првобитне прогнозе су надмашене – са почетних 30 метара, ниво језера је нарастао на 42 (четири више од предвиђених 38 м), за само пет година. Овако охрабрујући темпо вратио је већ изгубљену наду у повратак Плавог мора. Осим пораста нивоа језера и његове површине (са 2550 на 3300 км²), обновио се и рибљи фонд, што је утицало на ревитализацију рибарства и индустрије приобаља. До недавно сто километара удаљена лука Аралск „приближила“ се на 25 километара. Изузетно значајна је и чињеница да се микроклима променила – већ заборављени кумулонимбуси опет су запарали небо над Аралом.

У исто време власти Узбекистана, вагајући да ли је боље обновити нестали бисер Централне Азије или наставити култивацију непрегледних поља памука, одлучују се за оно што су сматрале исплатљивијим. Јужно море је нажалост, остало на милост и немилост, препуштено само себи, без изгледа да се спасе од сигурног нестанка. Његово смањивање се наставља, а Узбекистан испитује нафтоносне потенцијале сувог корита, где види јасну корист и профит, који су овој сиромашној азијској држави преко потребни. Економска ситуација пресудила је јужном делу Аралског језера и осудила га на неминовно ишчезавање. Процењено је да ће се „смртна казна“ извршити до 2020. године, када ће оно трајно нестати и задржати се само у сетним сећањима оних који памте његове срећне дане. Можда трагичну судбину најбоље описују речи Мухамеда Салиха, песника из Ташкента – „Арал се сузама не може напунити“...

Аралско језеро виђено из свемира 1997. године

Извор[уреди]

Спољашњи видео
Аралско море - Казахстан (енг)
Аралско море - Планета уживо (енг)
Аралско море нестаје (енг)


Викиновости
Овај чланак садржи новинарство из прве руке написано од стране уредника Викиновости. Погледај страницу за разговор за више детаља.

Аутор: Миле Киш

Лектура и коректура: Марија Богдановић

Саговорник: Иван Матејић