Проналазак језера Восток као човек на Месецу
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
9. фебруар 2012.
Антарктик - (Beta) - Проналазак огромног слатководног језера које је милионима година било скривено испод неколико километара антарктичког леда може се упоредити са доласком првог човека на Месец, наводе руски истраживачи.
У језеру Восток могли би да се налазе живи организми који су 20 милиона година били заробљени у леденој тами, а језеро би могло да понуди и трагове за потрагу за животом на другим местима у Соларном систему.
Научници су до површине језера, највећег од близу 400 језера под ледом на Антарктику, стигли након више од две деценије бушења, и то је велики успех на који су научници широм света дуго чекали.
„Најједноставније речено, то може да измени начин на који размишљамо о животу“, казао је шеф научног одсека у америчкој агенцији НАСА Валед Абдалати.
Руски тим до језера је стигао у недељу, на дубини од 3.769 метара, око 1.300 километара источно од Јужног пола у централном делу континента.
Научници се надају да ће језеро пружити увид у микропске живе организме који су постојали пре Леденог доба и нису видљиви голим оком.
Научници верују да микропски живот постоји у мрачним дубинама језера, упркос условима високог притиска и константне хладноће, сличним онима који, како се верује, владају испод леда на Марсу, Јупитеровом месецу Европи и Сатурновом месецу Енселадусу.
Директор руског Института за истраживање Арктика и Антарктика Валериј Лукин рекао је да је проналазак језера налик на америчку победу у свемирској трци 1969.
„Мислим да је фер упоредити овај пројекат са летом на Месец“, казао је Лукин, који је надгледао мисију и саопштио вест о њеном успеху.
Амерички и британски тим раде на бушотинама како би пронашли сопствена језера под ледом на Антарктику, али су она, по речима експерткиње са Универзитета Колумбија Робин Бел, знатно мања и „млађа“ од Востока.
„То је налик истраживању друге планете, осим што је ова наша“, казала је.
Са дужином од 250 километара и ширином од 50 километара, језеро Восток је величине језера Онтарио, које се налази између САД и Канаде. Од залеђивања га чува више од две миље дебела кора леда која се понаша као ћебе, одржавајући топлоту коју генерише геотермална енергија испод ње.
Лукин је изразио очекивање да ће у језеру бити пронађене бактерије које се хране хемијским реакцијама у тами, вероватно сличне онима у дубинама океанског дна, али које су старе више милиона година. „Оне су пратиле другачије законе еволуције који су за наш још непознати“, казао је.
Истраживање језера Восток пружиће и увид у порекло Антарктика који је, према веровању многих, у давној прошлости био део већег континента.
Пројекат ће, такође, омогућити тестирање технологија које се могу користити при истраживању других ледених светова. „Услови у језерима под ледом на Антарктику најближи су онима које научници очекују у ванземаљском животу“, казао је Лукин.
Температура у станици Восток на површини изнад језера је најнижа икада забележена на Земљи - минус 89 степени целзијуса. Услове истраживања отежава и надморска висина од 3.300 метара.
Неки критичари наводе да би више од 60 тона мазива и антифриза коришћених при бушењу могло да контаминира језеро. Робин Бел је оценила да руски тим улаже велике напоре да до тога не дође.
Тврдњу да се под антарктичким ледом налазе језера први је крајем 19. века изнео руски научник и анархиста, принц Пјотр Кропоткин. Руски географ Андреј Капица одредио је вероватне локације језера и дао им имена после совјетских мисија на Антарктику 1950-их и 1960-их година, али су њихово постојање тек 1994. потврдили руски и британски научници.
Бушење леда почело је 1989. и текло је споро због недостатка новца, кварова опреме, еколошких разлога и хладноће.
Повезане вести
[уреди]Извор
[уреди]- „Pronalazak jezera Vostok kao čovek na Mesecu” Новинска агенција Бета, 9. фебруар 2012. (српски)