Викивести интервју: Анђеоски водопад: Монолит данашњице

Постоји лепота која привлачи људе својим богатством, опчињава својом раскоши боја, разноликошћу пејзажа и лепотом предела. Друга врста лепоте која фасцинира људе је дивља лепота неукроћене природе, са којом се не може владати, већ је оставити таква каква је и дивити се њеној монолитној снази. Тој врсти фасцинантне лепоте припада Анђеоски водопад.

Венецуелански истраживач Ернесто Санчез Ла Круз је западном свету први донео штуре вести о водопаду 1912. године, али своје откриће никада није објавио широј јавности, тако да је водопад остао непознат све до 1937. године. Амерички пилот, истраживач и трагач за златом, Џими Ејнџел, је летео авионом са својом експедицијом у близини Националног парка Канајма. Због проблема са летелицом принудно су се спустили у прашуму. Том приликом Ејнџел је запазио водопад који је на њега оставио снажан утисак. Његовој експедицији је било потребно 11 дана да стигну до цивилизације. Вест о његовом открићу се брзо проширила светом и у његову част водопад је добио своје данашње име. Буквалан превод презимена овог пилота је анђео што је довело до устаљења назива Анђеоски водопад у српској географској литератури.

И овога пута, настављајући традицију Викиновости, за помоћ смо се обратили апсолвенту Географског факултета Универзитета у Београду, Ивану Матејићу, да нам да приказ и основне податке о овој природној лепоти која се нашла у избору за седам светских чуда. Интервју је овај пут направио новинар Викиновости Ласло Варга

Иван М. Анђеоски водопад је највиши водопад на свету. Налази се на малој реци Чурун, десној притоци Каронија у југоисточној Венецуели у региону Гран Сабана у оквиру Националног парка Канајма. У шпанском говорном подручју познат je као Салто Анхел (Salto Del Ángel), док се у Западном свету користи енглески назив Ејнџелов водопад (Angel Falls).

Водопад је висок 979 метара (према неким изворима, наводи се чак 1024 м), а слободан пад воде износи 807 метара. Према класификацији спада у тектонске водопаде настале на одсецима раседног порекла. Вода се обрушава са Ђавоље планине и на дну прави пећине у коју пропада и понире. Планина је сачињена од пешчара, а вода је изузетно кисела и благо црне боје, што је узроковано распадањем биљака у тој средини, а осим тога врши благу ерозију вертикалних страна планине. Непосредно пред дно услед великог пада водопад формира сопствену микроклиму која се огледа у настанку ветрова плаховитог правца и појаве измаглице.

Како се водопад налази на врло неприступачном месту дуго је био непознаница за све, сем за локално становништво. Флора и фауна је врло богата. Област припада јединственој Панебуј флористичкој области у којој се издвајају четири висинска спрата, сваки од спратова је карактеристичан по начину на који су се биљке прилагодиле степену киселости и сиромашности тла. Најинтересантнији је највиши спрат где се могу срести карниворне биљке росуља и Uticularia Humboldtii . Осим њих овде постоје и бројне монокотиледоне и биљке цветнице, од којих чак хиљаду различитих врста орхидеја. Фауна ове области је разноврсна и богата, а најзаступљенији становници су јагуари, пуме, лењивци, тапири и армадиљи, као и бројне врсте инсеката.

За водопад је локално становништво знало још од памтивека. На језику Пемон Индијанаца зове се Керепакупаи меру (Kerepakupai merú), што у преводи значи пад са највише тачке и Парекупа-вена (Parakupa-vena), што би значило водопад веома дубоке воде.

Викиновости Анђеоски водопад je једна од највећих туристичких атракција Венецуеле, али чак и у данашње време пут до водопада није једноставан. Водопад се налази у изолованом делу венецуеланске џунгле и да би се стигло до тамо потребно је летети од Каракаса до кампа Канаима, као почетне тачке за путовање реком до подножја водопада. Путовање реком је обично у периоду јун-децембар, када је река довољно дубока за дрвене чамце које за превоз користе индијански водичи из племена Пемон.

Постоји такође и могућност путовања авионом и кратки летови изнад самог водопада али они не дају пун осећај ове лепоте.