Vikivesti intervju: Anđeoski vodopad: Monolit današnjice

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Wikinews Latin America.svg
Ejnđelov vodopad

Postoji lepota koja privlači ljude svojim bogatstvom, opčinjava svojom raskoši boja, raznolikošću pejzaža i lepotom predela. Druga vrsta lepote koja fascinira ljude je divlja lepota neukroćene prirode, sa kojom se ne može vladati, već je ostaviti takva kakva je i diviti se njenoj monolitnoj snazi. Toj vrsti fascinantne lepote pripada Anđeoski vodopad.

Venecuelanski istraživač Ernesto Sančez La Kruz je zapadnom svetu prvi doneo šture vesti o vodopadu 1912. godine, ali svoje otkriće nikada nije objavio široj javnosti, tako da je vodopad ostao nepoznat sve do 1937. godine. Američki pilot, istraživač i tragač za zlatom, Džimi Ejndžel, je leteo avionom sa svojom ekspedicijom u blizini Nacionalnog parka Kanajma. Zbog problema sa letelicom prinudno su se spustili u prašumu. Tom prilikom Ejndžel je zapazio vodopad koji je na njega ostavio snažan utisak. Njegovoj ekspediciji je bilo potrebno 11 dana da stignu do civilizacije. Vest o njegovom otkriću se brzo proširila svetom i u njegovu čast vodopad je dobio svoje današnje ime. Bukvalan prevod prezimena ovog pilota je anđeo što je dovelo do ustaljenja naziva Anđeoski vodopad u srpskoj geografskoj literaturi.

I ovoga puta, nastavljajući tradiciju Vikinovosti, za pomoć smo se obratili apsolventu Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ivanu Matejiću, da nam da prikaz i osnovne podatke o ovoj prirodnoj lepoti koja se našla u izboru za sedam svetskih čuda. Intervju je ovaj put napravio novinar Vikinovosti Laslo Varga

Wikinews waves Left.pngIvan M.Wikinews waves Right.png Anđeoski vodopad je najviši vodopad na svetu. Nalazi se na maloj reci Čurun, desnoj pritoci Karonija u jugoistočnoj Venecueli u regionu Gran Sabana u okviru Nacionalnog parka Kanajma. U španskom govornom području poznat je kao Salto Anhel (Salto Del Ángel), dok se u Zapadnom svetu koristi engleski naziv Ejndželov vodopad (Angel Falls).

Ejnđelov vodopad

Vodopad je visok 979 metara (prema nekim izvorima, navodi se čak 1024 m), a slobodan pad vode iznosi 807 metara. Prema klasifikaciji spada u tektonske vodopade nastale na odsecima rasednog porekla. Voda se obrušava sa Đavolje planine i na dnu pravi pećine u koju propada i ponire. Planina je sačinjena od peščara, a voda je izuzetno kisela i blago crne boje, što je uzrokovano raspadanjem biljaka u toj sredini, a osim toga vrši blagu eroziju vertikalnih strana planine. Neposredno pred dno usled velikog pada vodopad formira sopstvenu mikroklimu koja se ogleda u nastanku vetrova plahovitog pravca i pojave izmaglice.

Kako se vodopad nalazi na vrlo nepristupačnom mestu dugo je bio nepoznanica za sve, sem za lokalno stanovništvo. Flora i fauna je vrlo bogata. Oblast pripada jedinstvenoj Panebuj florističkoj oblasti u kojoj se izdvajaju četiri visinska sprata, svaki od spratova je karakterističan po načinu na koji su se biljke prilagodile stepenu kiselosti i siromašnosti tla. Najinteresantniji je najviši sprat gde se mogu sresti karnivorne biljke rosulja i Uticularia Humboldtii . Osim njih ovde postoje i brojne monokotiledone i biljke cvetnice, od kojih čak hiljadu različitih vrsta orhideja. Fauna ove oblasti je raznovrsna i bogata, a najzastupljeniji stanovnici su jaguari, pume, lenjivci, tapiri i armadilji, kao i brojne vrste insekata.

Za vodopad je lokalno stanovništvo znalo još od pamtiveka. Na jeziku Pemon Indijanaca zove se Kerepakupai meru (Kerepakupai merú), što u prevodi znači pad sa najviše tačke i Parekupa-vena (Parakupa-vena), što bi značilo vodopad veoma duboke vode.

Wikinews waves Left.pngVikinovostiWikinews waves Right.png Anđeoski vodopad je jedna od najvećih turističkih atrakcija Venecuele, ali čak i u današnje vreme put do vodopada nije jednostavan. Vodopad se nalazi u izolovanom delu venecuelanske džungle i da bi se stiglo do tamo potrebno je leteti od Karakasa do kampa Kanaima, kao početne tačke za putovanje rekom do podnožja vodopada. Putovanje rekom je obično u periodu jun-decembar, kada je reka dovoljno duboka za drvene čamce koje za prevoz koriste indijanski vodiči iz plemena Pemon.

Postoji takođe i mogućnost putovanja avionom i kratki letovi iznad samog vodopada ali oni ne daju pun osećaj ove lepote.


Ejnđelov vodopad

Izvor[uredi]

Vikinovosti
Ovaj članak sadrži novinarstvo iz prve ruke napisano od strane urednika Vikinovosti. Pogledaj stranicu za razgovor za više detalja.


Bookmark-new.svg