Sezona uragana na Atlantiku zvanično traje od juna do novembra
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Vašington (Glas Amerike / Vikipedija). Sezona uragana na Atlantiku zvanično traje od juna do novembra ali, tokom tri meseca otkako je počela ove godine, već se pojavilo deset oluja. Tri oluje – Gustav, Hana i Ajk – izazvale su proteklih nedelja pustošenje i bile glavna tema na naslovnim stranicama dnevnih listova.
Rajan Bojls, klimatolog države Severne Karoline, kaže da postoji nekoliko suštinskih elemenata za nastanak uragana.
"To je pre svega topla voda, veoma topla voda. Ona pokreće sve."
"Krajem leta na severnoj poplulopti, okeani su dovoljno topli i voda isparava u velikim količinama. Ta para se diže i formira velike oblake, koji mogu da izazovu oluju, ali sami po sebi nisu dovoljni da proizvedu uragan." -- Bojls ukazuje da su za to potrebne specifične atmosferske prilike. -- "Pre svega ne sme biti suviše vetra."
"Ako uzmete maslačak i dunete u njega to će ga razneti. Zamislite sada jake vetrove u gornjim slojevima atmosfere koji rasteruju vrhove oblaka uragana.. može doći do oluja, ali one ne mogu da se pretvore u uragan."
Kako zapravo dolazi do uragana? Meteorolog Met Parker, profesor na državnom univerzitetu Severne Karoline, objašnjava da je za formiranje uragana potreban kovitlac.
"Ako bi mogli da stojite na Severnom polu dok se planeta okreće, vrteli biste se kao čigra. Ako biste mogli da stanete na ekvator, ne biste se vrteli kao čigra, to bi bilo sličnije saltu prilikom skokova u vodu."
Uragani ne mogu da se formiraju na ekvatoru, jer nema kovitlaca. Ali ako se udaljavate od ekvatora bliže polovima, mogu da postoje uslovi za kovitlace. Oblaci koji lebde iznad zemlje imaju tendenciju da se kreću u pravoj liniji. Ali, pošto se zemlja okreće njihova putanja se krivi i može da se pretvori u kovitlac.
Tokom tog procesa oblaci upijaju više vodene pare iz okeana. Ipak i uz sve te uslove još uvek vam je potrebno nešto da pokrene celu stvar poput nestabilnih vremenskih prilika.
"U Atlantiku najnemiriniji meteorološki sistemi dolaze sa zapadne obale Afrike."
Ananta Ajer je takođe meteorolog iz Severne Karoline. On provodi najviše vremena baveći se vremenskim prilikama na Zelenortskim ostrvima – koja se nalaze 500 kilometara zapadno od severne Afrike. Veliki broj oluja na Atlantiku se formira u tom regionu.
"Te oluje su zapravo veoma snažne, u suštini to je niz oluja koje se formiraju iznad kopna, iznad Afrike i potom se sve vezuju jedna za drugu. Ti grozdovi oluja, dok prelaze okean brzo se pretvaraju u uragane."
Zelenortska ostrva su na pravom mestu za formiranje uragana – dovoljno daleko od ekvatora da bi oblaci mogli da se uskovitlaju, a dovoljno blizu ekvatora da ima dosta tople vode. Tu smo i počeli priču – sa velikom masom tople vode.
"Ako nema tople vode uragani se raspadaju. Zbog toga vrlo brzo gube na intenzitetu čim stignu na kopno i daleko su od izvora tople vode."
Rajan Bojls takođe ukazuje da oluje sa Zelenortskih ostrva mogu da budu strahovito jake. Neke od njih su bile najrazornije oluje veka – Fren, Flojd, Hugo, Ajvan. Sada bi se moglo desiti da se i Ajk pridruži toj smrtonosnoj grupi uragana.
Извор[uredi]
- „Sezona uragana na Atlantiku zvanično traje od juna do novembra” Glas Amerike, 13. септембар 2008. (српски)
- Сарадници Википедије „2008 Atlantic hurricane season” Википедија, слободна енциклопедија, 13. септембар 2008. (енглески)