Referendum u Letoniji o statusu ruskog jezika

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ostale vesti iz Letonije
Pozicija Letonije

Mapa pokazuje poziciju Letonije

18. februar 2012.
Riga/ Letonija (Beta-AFP) - U Letoniji je u subotu ujutro počeo referendum na kojem se građani te pribaltičke zemlje, nekadašnje sovjetske republike, izjašnjavaju o budućem statusu ruskog jezika, za koji je ponuđeno da postane drugi nacionalni pored letonskog.

Očekuje se da referendum neće uspeti, ali i da će produbiti podele u letonskom društvu.

Rusi čine otprilike jednu trećinu stanovništva ove zemlje u kojoj živi oko 2,1 milion ljudi. Oni veruju da će institucionalizovan status ruskog jezika okončati, kako tvrde, 20 godina njihove diskriminacije nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Za većinske Letonce, pak, referendum je bezobrazan pokušaj zadiranja u nezavisnost Letonije.

Ruski bi mogao postati jedan od zvaničnih jezika u Evropskoj uniji ako na referendumu u subotu u članici EU Letoniji građani prihvate da zvanični i radni jezik u toj državi bude i ruski.

Takva mogućnost je „samo nejasna pretpostavka“, glasio je odgovor predstavnika za štampu u Evropskoj komisiji kojem je postavljeno pitanje hoće li ruski postati zvanični i radni jezik EU, zajedno s još 23 sadašnja jezika u institucijama evropske 27-orice.

Oko 37 odsto Letonaca smatra ruski svojim maternjim jezikom, a 43,7 odsto žitelja ga govore kao drugi jezik.

Razgovor s portparolom bio je prilika i da se novinari raspitaju šta će se dogoditi kad Hrvatska iduće godine udje u članstvo EU i hrvatski bude uvršten u jezike Unije, odnosno „hoće li Hrvatska sprečiti da i srpski postane zvanični jezik Unije, jer je to suštinski isti jezik“, u času kad Srbija stupi u članstvo EU, kako je svoje pitanje uobličio jedan novinar.

Portparol nadležan za jezička pitanja u Evropskoj komisiji je najpre predočio da se nikad tako nešto nije dogodilo prilikom ulaska u članstvo neke zemlje u EU.

Prema njegovim rečima, „svaka država koja postaje članica EU određuje koji će jezik biti njen zvanični i radni u institucijama Unije“.

S ovim je bilo povezano i pitanje da li će uopšte, kad bi i Crna Gora, kao i Bosna i Hercegovina, jednom stupile u redove EU biti potrebe da se „prevodi i na crnogorski i bosanski“, ako je, kako je to protumačio jedan novinar, „ranije u bivšoj Jugoslaviji srpsko-hrvatski smatran istim jezikom“.

Odgovor zvaničnika EU je opet glasio da to zavisi od zemlje koja ulazi u članstvo.

Takođe je rekao i da pitanje „drugog zvaničnog jezika“, kao što bi ruski mogao postati u Letoniji, a kao što su već katalonski i baskijski u Španiji, potpuno zavisi od zemlje članice EU koja to može ili ne smatra potrebnim da zatraži.

Ali, kako je navedeno, ako se predloži da neki „drugi zvanični jezik“ bude i zvanični u EU, onda se s tim moraju saglasiti sve članice Unije, dakle Savet ministara.

Portparol u Evropskoj komisiji je podvukao da se uvek na sva 23 zvanična jezika prevode samo „zakonski akti“ EU, a u ostalim slučajevima se sa dva glavna „upotrebna jezika“ - engleskog i francuskog - prevode razni dokumenti ili simultano prevode konferencije za štampu i sednice „jer bi inače i troškovi bili neizdrživo ogromni, a i tehnički to sve dovedeno do granica razumno prihvatljivog“.

Izvor[uredi]

Bookmark-new.svg