Letonci odbacili ruski kao drugi jezik
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
19. februar 2012.
Riga/ Letonija (Beta-AP) - Građani Letonije su na referendumu velikom većinom glasova odbacili predlog da ruski bude drugi zvanični jezik u toj bivšoj sovjetskoj republici, pokazuju prvi podaci.
Na 50 odsto prebrojanih glasova, oko 78 odsto birača izašli u subotu na referndum glasalo je protiv promene ustava koja bi omogućila da ruski bude drugi zvanični jezik.
Pripadnici manjina, od kojih je ruska najveća, i pre izjašnjavanja su priznali da praktično nemaju šanse za uspeh, ali su se nadali da će velikim brojem glasova „za“ primorati vladu desnog centra da počne dijalog s nacionalnim manjinama koje 20 godina od sticanja nezavisnosti Letonije nisu uspele da imaju predstavnike u vladi.
Mnogi Letonci, koji ruski jezik smatraju jezikom bivših okupatora, SSSR-a, referendum su smatrali pokušajem zadiranja u nezavisnost zemlje. Takođe postoji bojazan da Moskva nastoji da proširi uticaj preko manjine koja govori ruskim jezikom.
Prema aktuelnom zakonu, svako ko je došao u Letoniju za vreme Sovjetskog Saveza ili su mu roditelji tada došli, nema državljanstvo i mora proći ispit iz letonskog jezika da bi dobio status građanina.
Letonija ima oko dva miliona stanovnika, a oko 300.000 ljudi nema status građanina.
Izvor[uredi]
- „Letonci odbacili ruski kao drugi jezik” Новинска агенција Бета, 19. фебруар 2012. (srpski)
