Pređi na sadržaj

Kragujevac 2009. - Kapislana

Izvor: Викиновости


Najnovije vesti iz Kragujevca
Teatar
Teatar

25. avgust 2010.

Kragujevac / Srbija (www.kragujevac.rs) Podsećanje na obraćanje Nade Milićević, člana Gradskog veća grada Kragujevca i člana Upravnog Odbora Zajedno za Šumadiju, 20.oktobra 2009.godine, u spomen na žrtve revolucionarnog terora kod Kapislane u Kragujevcu.

Okupili smo se na mestu stradanja građana Kragujevca iz perioda nakon fašističke okupacije. Žrtve ovog stradanja su naši sugrađani, na našu nacionalnu sramotu još neregistrovane, neupisane, neizbrojane, nenavedene, nepomenute i na još veću sramotu, na mnogim mestima po Srbiji, jugoistočnoj i srednjoj Evropi i ne zna se gde počivaju. A u prirodi režima po čijem nalogu su se vršila ova smaknuća bio je način i dosledno sleđen model da ovi stradalnici bivaju pokopani u industrijskim zonama, po rudnicima, neprohodnim i bezimenim planinama, po mestima koja navode na zaključak da nisu birana slučajno, već po logici koja je trebalo da zadovolji cilj počinilaca - a to je zaborav.

Da građanin bude ubijen bila je dovoljna i najmanja pretpostavka da nije sledbenik komunističke revolucije, i to nam je dovoljno da znamo da ove žrtve u velikom broju slučajeva nisu imale drugu krivicu osim da su živele, pokazalo se sa pogrešnom spoznajom, da im civilizacija dopušta da misle i da imaju ubeđenja. Sveukupne okolnosti našeg postojanja mnogo puta i danas više decenija nakon poraza fašizma i par decenija nakon sloma komunizma ni njima ni nama koji smatramo da imamo pravo na slobudu mišljenja i delovanja, na obavezu na toleranciju i uvažavanje prava drugih ljudi ili drugog naroda ne daju za pravo.

Srbija, ponavljam, ne čini gotovo ništa ili vrlo malo i nedovoljno na polju stvaranja uslova da žrtve revolucionarnog terora počinjenog na njenoj teritoriji budu obuhvaćene procesom državne rehabilitacije uz primenu svih poznatih i primenjivanih standarda. Često smo svedoci suprotnom, tj. poraznoj pojavi relativizacije u odnosu na okolnosti, uzroke, broj i način stradanja građana.

To je naše lice. Trebalo bi da učinimo sve što je u našoj moći da povratimo puno osećanje nacionalnog dostojanstva i časti.

Našim sugrađanima pokoj njihovoj duši!

Izvor

[uredi]