Крагујевац 2009. - Капислана

Извор: Викиновости


25. август 2010.

Крагујевац / Србија (www.kragujevac.rs) Подсећање на обраћање Наде Милићевић, члана Градског већа града Крагујевца и члана Управног Одбора Заједно за Шумадију, 20.октобра 2009.године, у спомен на жртве револуционарног терора код Капислане у Крагујевцу.

Окупили смо се на месту страдања грађана Крагујевца из периода након фашистичке окупације. Жртве овог страдања су наши суграђани, на нашу националну срамоту још нерегистроване, неуписане, неизбројане, ненаведене, непоменуте и на још већу срамоту, на многим местима по Србији, југоисточној и средњој Европи и не зна се где почивају. А у природи режима по чијем налогу су се вршила ова смакнућа био је начин и доследно слеђен модел да ови страдалници бивају покопани у индустријским зонама, по рудницима, непроходним и безименим планинама, по местима која наводе на закључак да нису бирана случајно, већ по логици која је требало да задовољи циљ починилаца - а то је заборав.

Да грађанин буде убијен била је довољна и најмања претпоставка да није следбеник комунистичке револуције, и то нам је довољно да знамо да ове жртве у великом броју случајева нису имале другу кривицу осим да су живеле, показало се са погрешном спознајом, да им цивилизација допушта да мисле и да имају убеђења. Свеукупне околности нашег постојања много пута и данас више деценија након пораза фашизма и пар деценија након слома комунизма ни њима ни нама који сматрамо да имамо право на слобуду мишљења и деловања, на обавезу на толеранцију и уважавање права других људи или другог народа не дају за право.

Србија, понављам, не чини готово ништа или врло мало и недовољно на пољу стварања услова да жртве револуционарног терора почињеног на њеној територији буду обухваћене процесом државне рехабилитације уз примену свих познатих и примењиваних стандарда. Често смо сведоци супротном, тј. поразној појави релативизације у односу на околности, узроке, број и начин страдања грађана.

То је наше лице. Требало би да учинимо све што је у нашој моћи да повратимо пуно осећање националног достојанства и части.

Нашим суграђанима покој њиховој души!

Извор[уреди]