Intervju: Milenko Pavlov

25. mart 2010.
Intervju: Milenko Pavlov

Toronto: Tražeći mesto za zabavu u subotnje veče, vaš reporter je krenuo na koncert Garavog sokaka koji se održavao u SKUD Oplenac u Misisagi pored Toronta. Nadao sam se da ću napraviti koju sliku Baneta i njegovog orkestra za vikipediju ionako ih slabo imamo i ujedno da se provedem uz dobru muziku. Sa društvom sam stigao koji minut pre početka koncerta, zauzeo busiju i očekivao početak jedne lepe vojvođanske večeri.

Žamor poblike je nadjačao glas sa mikrofona, nešto mi je bio poznat ali pošto znam dosta ljudi naokolo nisam ispočetka obraćao nešto pažnju. Tek koji trenutak kasnije ugledao sam i poznato lice. Gle, Milenko Pavlov! Počeo je sa najavom Garavog sokaka i usput ispričao nekoliko viceva počevši od Vojvodine i Lala pa se spustio malo niže, po njegovim rečima, do Šumadije. Odmah se pojavio i Bane Krstić sa muzičarima i otpočela je svirka. Nisam više puno razmišljao o Milenku već uživao u muzici. Bane je posle otprilike sat vremena neprekidne svirke napravio malu pauzu i gle evo opet Milenka Pavlova sa svojim repertoarom. Publika ga je odmah dočekala aplauzom. Dobrih petnaestak minuta Milenko je popunjavao i dopunjavao predstavu. Oduševljena publika je njegove skečeve popraćivala burnim smehom i aplauzima. Pretilo je da Milenko preuzme šou koji je bio predviđen kao koncert Garavog sokaka. Publika se zagrejala i čak je i aktivno učestvovala u monolozima i komentarima Milenka Pavlova. Doajen umetničke scene je doživljavao jednu od svojih spontanih večeri, koje svaki umetnik želi bar jednom u svojoj karijeri, kada postaje jedno sa publikom i kada zajedno prolaze kroz vreme i ne primećujući da ono prolazi. Sva sreća po Baneta i drugove, Milenko je kao pravi profesionalac osetio vibracije i vratio publiku tamo gde je i sve vreme trebalo da bude, na koncertu Garavog sokaka. Naravno Bane i kompanija je tada dala još veći doprinos i na zadovoljstvo svih napravili su svirku koja je trajala četiri i po sata.

Naravno vaš reporter je napravio pauzu i prolazeći pored bara video Milenka kako stoji i priča sa ljudima koji su se zadesili tamo. Sačekao sam malo prišao mu i predstavio se. Iznenadio se kada sam mu rekao za Vikinovosti i poziciju koju vesti na srpskom imaju u odnosu na vesti na ostalim jezicima. Veoma rado je pristao da da intervju. Upitao sam ga o njegovom boravku u Kanadi i planovima za dalje.

Lale Gospodine Pavlov, za ove mlađe čitaoce, molim vas kažite ukratko nešto o sebi?

Milenko P. Rođen sam u Srpskoj Crnji i tu živeo do svoje osme godine, posle me je život odvukao na razne strane i evo pre pet godina sam se iz Beograda preselio nazad u ravnicu, Pančevo.

Lale Uh, ovo je stvarno opširna biografija, pomislio sam u sebi, ali dobro. Moje sledeće pitanje je bilo o nagradama koje je dobio. Navedite neke od priznanja i nagrada koje ste dobili?

Milenko P. Pa dobro, evo dobio sam 2008. na Festivalu balkanske komedije nagradu za najboljeg komičara za tu godinu, takođe i nagradu „Radoje Domanović“ za doprinos satiri a u 2009. godini nagradu „Zlatni Vitez“ na Sveslavenskom festivalu u Moskvi i nagradu za najbolju monodramu na festivalu u Sarajevu.

Lale Pošto bih ja to uneo u vašu biografiju na Vikipediji, ima li još koje nagrade koje bi se mogle navesti?

Milenko P. Pa šta misliš da ja baš svake godine dobijam nagrade, ma šalim se, ima ali treba li sad to nabrajati. Bitno je da imamo lepo veče i veselo društvo.

Lale Koji su vam planovi, bliži i daljnji u Srbiji i inostranstvu?

Milenko P. Pa evo sada u petak 26. marta imam predstavu u Kičineru, a u Torontu u nedelju 28. marta i subotu 3. aprila gde igram u komediji Miloša Nikolića, Titov tajni dnevnik. Posle toga idem za Njujork gde ću takođe našoj publici predstaviti jednu drugu vrstu parodije, komediju „Samo da znaš koliko te volim“ za koju sam u Moskvi sa koleginicom Ljiljanom Đurić dobio nagradu Zlatni vitez. Takođe imam u planu da se na severnoamerički kontinent vratim u septembru. Pa videćemo.

Lale Gospodine Pavlov, kažite nešto ukratko o toj komediji?

Milenko P. Titov tajni dnevnik” je satira na SFRJ, na velike vođe, na celokupno socijalističko društvo. U „Titovom tajnom dnevniku” imamo veliku satiru na rat, na njegove komandante… I pre svega, na ljude oko vođa koji od njih stvaraju bogove. Tito se u jednom trenutku pita da li je čovek ili Bog i kaže: „ Pa, ja sam Bog, narod je želeo da to budem!”. Primeri iz ovog komada nisu tipični samo za našu sredinu, jer u celom svetu masa voli da ima nekog vođu, pa je Tito povod za univerzalnu priču o manipulaciji, iz duhovitog ugla. Pošto je u pitanju period koji ljudi različito opisuju, ovde se razrađuje još jedna strana velike istorijske ličnosti.

Ova predstava je nagrađena za najbolju monodramu na festivalu u istočnom Sarajevu, a samim svojim naslovom obećava dobru zabavu a izgleda da je i Milenko Pavlov u dobroj formi!