Biorizik iz kosmosa
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
24. oktobar 2012.
Rusija - (Ruska reč) - Ruski naučnici su posle eksperimenta na Međunarodnoj kosmičkoj stanici ustanovili da živi organizmi sa Zemlje ne samo što mogu da prežive u otvorenom kosmosu, nego u njemu brže i nepredvidivo mutiraju. Stoga predlažu strožija pravila planetarnog karantina.
Institut za medicinsko-biološke probleme Ruske akademije nauka objavio je prve rezultate eksperimenta „Biorizik“, izvršenog na Međunarodnoj kosmičkoj stanici, i upozorio na opasnost koju mikroorganizmi iz kosmosa mogu da predstavljaju za Zemlju. Autori istraživanja smatraju da planetarni karantin mora biti stroži, jer eksperimentalni objekti ne samo da pokazuju neverovatnu izdržljivost u orbiti, nego još i mutiraju na neočekivani način.
Suština eksperimenta bila je u tome da se proveri kako će se različiti oblici života ponašati u otvorenom kosmosu. Nekoliko kontejnera (sa odabranim semenjem, sasušenim insektima, najjednostavnijim nižim zglavkarima u stanju anabioze, gljivicama i bakterijama) pričvršćeno je za Međunarodnu kosmičku stanicu i u različitim vremenskim intervalima je proveravano šta se sa njima dogodilo. Prvi kontejner je skinut nakon 13 meseci, drugi nakon 18, a treći posle 31 meseca. Članovi posade Međunarodne kosmičke stanice, kosmonauti Genadij Padalka i Jurij Malenčenko, specijalno su zbog toga izlazili u otvoreni kosmos, i kako se ispostavilo, rizik se isplatio.
„Pitanje planetarnog karantina sada je postalo mnogo aktuelnije. U ovom eksperimentu je prvi put pokazana vitalnost mikroorganizama u tako dugom periodu, pri čemu su se njihova svojstva znatno izmenila. Naime, pokrenuo se adaptacioni potencijal mikroorganizama, koji im je pomogao da opstanu u nepovoljnim uslovima“, objasnila je listu „Izvestija“ Natalija Novikova, naučni rukovodilac kosmičkog eksperimenta, doktor biologije i šef laboratorije za mikrobiologiju životne sredine Instituta za medicinsko-biološke probleme Ruske akademije nauka. Nedavno je ona otvorila kontejnere i izvršila oglede sa biomaterijalom koji je vraćen iz orbite.
Ukupno 31 mesec u otvorenom kosmosu manje-više uspešno su podnela semena viših biljaka, larve komarca, kao i jaja nižih zglavkara, dok su se bakterije vratile iz kosmosa sa izmenjenim osobinama. Na primer, čista kultura B.subtilis je počela da se deli na neuobičajen način: umesto jedne pojavilo se mnoštvo deobnih brazdi. Kod gljivica Aspergillus versicolor i Penicillium expansum došlo je do velikih izmena strukture ćelija. Druge čiste kulture su neočekivano postale otpornije na razne antimikrobne preparate. Upravo te izmene, kao i njihova nepredvidljivost, izazvale su uznemirenost biologa. „U međuplanetarnom letu izvestan deo zemaljskih mikroorganizama će preživeti putovanje, ali je neizvesno kako se oni usput mogu transformisati i sa kakvim svojstvima će se vratiti na zemlju u kosmičkom brodu. Veliko je pitanje hoće li možda oni biti opasni za stanovnike Zemlje“, upozorava Novikova, koja smatra da bakterije iz kosmosa treba tretirati isto kao i izazivače posebno opasnih infekcija.
Prema tome, opasnost ne predstavljaju samo hipotetičke bakterije iz kosmosa ili mikrobi sa drugih planeta, nego i bakterije sa Zemlje koje su dugo bile izložene kosmičkoj radijaciji i nepredvidljivo su mutirale. Druga opasnost je prenošenje zemaljskog života na druge planete. Tako će se „narušiti evolucioni razvoj tih planeta, a sva skupa istraživanja će biti unapred osuđena na neuspeh“.„Sve je više podataka koji govore da mikroorganizmi podnose vakuum, kosmičko zračenje i niske temperature. Prema tome, kriterijumi sterilizacije moraju biti stroži, to je potpuno tačno“, kaže Dmitrij Graždankin, kandidat geološko-mineraloških nauka iz Trofimukovog instituta za geofiziku i geologiju nafte i gasa. „Mi pokušavamo da nađemo život na drugim planetama, a kako da ga nađemo ako sami prenesemo mikroorganizme na te planete?“Biolozi kažu da esperiment ima praktičnu primenu (pomoći će da se formulišu novi zahtevi za sterilizaciju brodova), ali pored toga ima i fundamentalan naučni značaj. Naučnici su, naime, dobili novu potvrdu o vanzemaljskom poreklu života na našoj planeti. Sposobnost bakterija da se prilagođavaju ekstremnim kosmičkim uslovima govori o tome da su one dugo „trenirale“ u kosmosu.
Izvor[uredi]
- Константин Пукемов „Биоризик из космоса” Руска реч, 24. октобар 2012. (srpski)
