BiH spremna za izvoz riba u EU
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Sarajevo / Bosna i Hercegovina (Southeast European Times) Četiri proizvođača ribe iz BiH priprema se za ulazak na unosno tržite izvoza ribe u EU.
Ovog proleća kupci u zemljama EU možda će biti u prilici da pronađu ribu iz Bosne i Hercegovine (BiH) na rafovima u svojim prodavnicama. Posle dugotrajnih nastojanja da zadovolje pravila EU, četiri bosanske kompanije, iz Mostara, Blagaja, Banja Luke i Stoca, dobile su dozvole za izvoz ribe u države članice Unije. Riba, pre svega pastrmka, jedan je od nekoliko izvoznih proizvoda BiH za koje je veterinarska služba zemlje utvrdila da bi mogli da se takmiče na zahtevnom tržištu EU.
„Ova izvozna dozvola pruža nam mogućnosrt da plasiramo našu ribu za prodaju u prodavnicama širom Evrope. Već imamo ugovore sa zemljama da izvozimo ribu, tako da će isporuke početi najranije sledećeg meseca“, kaže Sanel Sarić, direktor kompanije Norfish iz Blagaja.
Međutim, iako imaju te dozvole još od prošle godine, četiri kompanije još uvek se uzdržavaju da počnu sa stvarnim izvozom. Njihovi direktori kažu da je cena koja je moguća na osnovu carinskih stopa EU suviše niska da bi se to isplatilo.
Kompanije se žale na bascarinsku izvoznu kvotu EU za pastrmku, za koju smatraju da je preniska. Trenutno godišnji maksimum koji svaka od kompanija može da izveze bez plaćanja carine iznosi 60 tona pastrmke. One pregovaraju sa Unijom o većim bescarinskim kvotama. S obzirom da EU ima visoke higijenske standarde za uvoz hrane, BiH ima trgovinski deficit sa Unijom u iznosu preko milijardu evra godišnje i u Uniju godišnje izvozi proizvode u vrednosti svega nekoliko miliona evra, uglavnom sirove materijale ili polugotovu hranu, što ne zahteva bezbednosne sertifikate ili sertifikate kvaliteta.
Doduše, veterinarska služba BiH pokušava da dobije izvozne dozvole za mlečne proizvode, med i piletinu, kao i za neke dugotrajne suvomesnate proizvode.
Izvoznici u zemlji mogli bi da imaju koristi od dobijanja dozvole za stavljanje oznake Evropska potvrda na svoje proizvode. Roba obeležana ovom oznakom može da se prodaje širom EU bez potrebe modifikovanja u svakoj zemlji. Lokalni biznismeni, nesvesni neophodnih potrošačkih standarda EU, još uvek veruju da će ISO sertifikati Međunarodne organizacije za standardizaciju biti dovoljni da umire kupce u EU i ne trude se da ispune zahteve za dobijanje sertifikata Evropske potvrde. Radomir Marinković, kordinator programa PHARE u BiH, upozorava da će se tako tvrdoglavi proizvođači uskori naći u situaciji da neće biti u mogućnosti da prodaju svoju robu ni u zemljama članicama CEFTE, jer one brže od BiH usvajaju evropska pravila. On krivi vladu zato što nije upoznala izvoznike sa značajem oznake Evropske potvrde.
Izvor[uredi]
- Јусуф Рамадановић „Компаније у БиХ припремају се за извоз рибе у државе чланице ЕУ” Southeast European Times, 11. фебруар 2009. (srpski)