Бугарка Бокова постала шеф УНЕСКО-а

23. септембар 2009.
Софија/ Бугарска

Бугарски дипломата од каријере Ирина Бокова постаје први источноевропски -- као и први женски -- шеф УНЕСКО-а. Она је однела тесну победу у петом и последњем кругу гласања за ту функцију одржаном у уторак (22. септембар).

Тренутно амбасадорка Бугарске у Француској и стални делегат у УНЕСКО-у, она је изабрана за генералног директора уз подршку 31 од укупно 58 чланова извршног одбора тог тела за образовање, науку и културу. Бокова, 57, је победила контроверзног египатског министра културе Фарука Хоснија, 71, који је добио осталих 27 гласова.

Кандидатура бугарског дипломате биће поднета 15. октобра Генералној конференцији УН-а која броји 193 члана, на формално одобрење. Ако њено именовање буде потврђено, Бокова ће званично заменити садашњег генералног директора УНЕСКО-а Коишира Мацуру у новембру, када истекне његов други четворогодишњи мандат.

Када је гласање за наследника тог јапанског званичника почело прошле недеље, било је девет кандидата за то место. Мада је месецима сматран фаворитом, Хосни је добио само 22 гласа у првом кругу гласања у четвртак, што значи да није осигурао потребну већину.

Четири кандидата -- Нурини Тиђани-Серпос из Бенина, Ина Марсилионите из Литваније, Александар Јаковенко из Русије и Соспетер Мвијаруби Мухонго из Танзаније -- повукли су се из трке пре трећег круга гласања у суботу. С обзиром да су на крају одустали и Алжирац Мохамед Беђауи, тренутна комесарка ЕУ за спољне односе Бенита Фереро-Валднер из Аустрије и еквадорска политичарка и дипломата Ивон Баки, Хосни и Бокова су остали једини у трци.

Четврто гласање одржано у понедељак увече донело је изједначен резултат 29-29 и гласање је ушло у своју пету и коначну рунду.

Да је Хосни победио он би постао први генерални директор УНЕСКО-а из арапског света. Међутим, на његову кандидатуру утицале су антисемитске изјаве које је дао прошле године у египатском парламенту, када је запретио да ће палити израелске књиге ако пронађе било коју у локалним библиотекама. Он је такође критикован да није зауставио цензуру у Египту током 22 године проведене на месту министра културе.

Бокова, за коју су у почетку сматрали да има мале шансе за победу, успела је да појача своју позицију како су други кандидати излазили из трке.

Током кампање, она је навела "развојне потребе у Африци, посебно у образовању, и оне у Малим острвским државама у развоју", као своје приоритете ако буде изабрана. Слични текстовиЕвент.обсерве(wиндоw,'лоад',фунцтион(){лоадРелатед('/цоцоон/сетимес/ајаx/ср_Латн/релатед/сетимес/феатурес/2009/09/23/феатуре-01')});Лоадинг

Говорећи у уторак, након што су резултати гласања постали јасни, Бокова је рекла да су сви други кандидати за ту функцију имали одличне идеје и да неће оклевати да их позајми, а такође је обећала да ће радити врло напорно.

"Надам се да ћемо сви бити заједно, са представницима арапског света наравно, али и са свим регионалним групама у УНЕСКО-у, јер ја никада нисам веровала у сукоб цивилизација", рекла је она у краћем саопштењу. "УНЕСКО постоји како би донео толеранцију и дијалог. Његов задатак је културна различитост. Потребан нам је нови хуманизам ".

Рођена у Софији 1952, Бокова је студирала на московском Државном институту за међународне односе и на Факултету за јавне послове Универзитета у Мериленду, у Сједињеним Државама. Она је обављала разне функције у дипломатији и била на високим положајима у влади, укључујући место министра иностраних послова неколико месеци у периоду између 1996. и 1997. године. Као кандидат бугарских социјалиста за потпредседника на председничким изборима 1996, она се залагала за чланство земље у ЕУ и НАТО-у. Била је члан парламента од 2001. до 2005. године.

Бокова течно говори енглески, руски, шпански и француски.

Извор

• „Bugarka Bokova postala šef UNESKO-a” SETimes, 23. септембар 2009. (српски)