Zašto je tako malo ljudskosti oko nas?

25. decembar 2013.
(PRobjave) - U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria koja je u decembru objedinjena sa širidobrotu tagom, blogerka Hana Kazazović je pisala o ljudskosti danas u tekstu „Da nije protivzakonito mi bismo i danas spaljivali vještice ili – zašto je tako malo ljudskosti oko nas“?

„Jeste, svaki dan ti on izađe sa nekoliko flaša vode u rukama i zalije sva ta stabla. Da nije njega ne verujem da bi ijedno preživjelo, znaš i sama od kad nije pala ni kap kiše kod nas“, kaže meni tata.

„A jesi siguran da on to radi onako? Možda je dobio u zadatak da ih zalieva, na poslu ili od nekog“, i dalje sam sumnjičava.

„Ma jok, znam ga godinama, nema to veze ni sa čim osim sa njegovom dobrom voljom i ljudskosti. On je sam prepoznao da to drveće treba zalijevati i prihvatio se toga samoinicijativno“.

Tako se otprilike odvijao letos razgovor između mog tate i mene, o komšiji koji je čitavo leto zalivao desetak mladih stabala u parku ispred naše zgrade. Stabla zasađena nekoliko meseci ranije, jedva par centimetara prečnika, ne bi sigurno opstala da njega nije bilo. Bila sam fascinirana pričom i oduševljena činjenicom da takvi ljudi postoje.

„Kako se on samo setio toga?“, pitala sam se u sebi. Mislim, ako ćemo iskreno, mnogima možda ne bi bilo teško učiniti istu stvar, ali bi prvoj meni neko morao reći „Znaš, Hana, ono drveće teško može opstati bez vode pa ako imaš vremena hajde, molim te, da ga zaliješ ponekad?“

Ovde se može pročitati ceo tekst http://www.bosanka.net/da-nije-protivzakonito-mi-bismo-i-danas-spaljivali-vjestice-ili-zasto-je-tako-malo-ljudskosti-oko-nas/

Извор

• PRobjave „Zašto je tako malo ljudskosti oko nas?” PRobjave, 25. decembar 2013. (српски)