Зашто је тако мало људскости око нас?

25. децембар 2013.
(ПРобјаве) - У склопу акције Цоца-Цола Блоггерс Нетwорк Адриа која је у децембру обједињена са ширидоброту тагом, блогерка Хана Казазовић је писала о људскости данас у тексту „Да није противзаконито ми бисмо и данас спаљивали вјештице или – зашто је тако мало људскости око нас“?

„Јесте, сваки дан ти он изађе са неколико флаша воде у рукама и залије сва та стабла. Да није њега не верујем да би иједно преживјело, знаш и сама од кад није пала ни кап кише код нас“, каже мени тата.

„А јеси сигуран да он то ради онако? Можда је добио у задатак да их залиева, на послу или од неког“, и даље сам сумњичава.

„Ма јок, знам га годинама, нема то везе ни са чим осим са његовом добром вољом и људскости. Он је сам препознао да то дрвеће треба залијевати и прихватио се тога самоиницијативно“.

Тако се отприлике одвијао летос разговор између мог тате и мене, о комшији који је читаво лето заливао десетак младих стабала у парку испред наше зграде. Стабла засађена неколико месеци раније, једва пар центиметара пречника, не би сигурно опстала да њега није било. Била сам фасцинирана причом и одушевљена чињеницом да такви људи постоје.

„Како се он само сетио тога?“, питала сам се у себи. Мислим, ако ћемо искрено, многима можда не би било тешко учинити исту ствар, али би првој мени неко морао рећи „Знаш, Хана, оно дрвеће тешко може опстати без воде па ако имаш времена хајде, молим те, да га залијеш понекад?“

Овде се може прочитати цео текст http://www.bosanka.net/da-nije-protivzakonito-mi-bismo-i-danas-spaljivali-vjestice-ili-zasto-je-tako-malo-ljudskosti-oko-nas/

Извор

• PRobjave „Zašto je tako malo ljudskosti oko nas?” PRobjave, 25. decembar 2013. (српски)