U dubinama pećine Vrelo

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


17. август 2009.
Skoplje/ Makedonija

Остале вести из Македоније
Локација Републике Македоније

Мапа показује позицију Републике Македоније у свету и Европи.

Roneći na dubini od oko 192 metra u ogromoj podvodnoj pećini Vrelo, međunarodni tim ronilaca i speleologa nedavno je istraživao podvodni teren.

Trinaestočlani tim koji su činili italijanski, belgijski i makedonski ronioci veruje da je pećina u stvari dublja nego što je saopšteno, ali su morali da prekinu svoju desetodnevnu misiju zbog zamućene vode izazvane jakom kišom.

"Sve pećine su različite, imaju sopstvenu morfologiju, ali Vrelo je veličanstvena pećina, jedna od najlepših, ako ne i najlepša na Balkanu", izjavio je italijanski ronilac Luiđi Kasati.

"Vraćam se sledeće godine da bi mogli da nastavimo istraživanje".

Ulaz u Vrelo nalazi se oko 1,5 kilometara od brane Matka, na reci Treska i formira jezero u kanjon površine oko 5.000 hektara. Takođe postoji nadzemni deo iznad ulaza u pećinu pod nazivom Suva, u kojem se nalaze stalaktiti i stalagmiti.

Pećina je ove godine bila nominovana na takmičenju Sedam svetskih čuda i došla je do polufinala.

Pećina je 2007. godine bila na 77 mestu na listi najdubljih podvodnih pećina, nakon što ju je istražio ronilac Mark Vandermulen. Vandermulen je takođe bio član ovogodišnjeg ronilačkog tima.

Vrelo je 14. na listi najdubljih pećina koje su istraživali ljudi, a neki spekulišu da je možda i potcenjena.

Najdublja istražena podvodna pećina do danas je Bušmanska jama u Južnoj Africi.

Makedonsko ministarstvo ekonomije dalo je ekspediciji oko 1.300 evra, a ministar ekonomije Fatmir Besimi posetio je istraživače obećavši dodatna sredstva za promovisanje, istraživanje i zaštitu pećine.

U toku je rad na dokumentarnom filmu o lepotama Vrela, kanjona Matka i snimcima ovogodišnjeg istraživanja, koji će biti montirani u Italiji.

Pećina se nalazi u kanjonu Matka u blizini Skoplja koji ima 1.000 biljnih vrsta, od kojih su 20 lokalne, kao i razne vrste leptira koje se ne mogu pronaći na bilo kom drugom mestu u Evropi. U kanjonu takođe žive lešinari, i povremeno beloglavi orao, koji su zaštićeni zakonom kako bi se sačuvali od istrebljenja.

Извор[уреди]