У дубинама пећине Врело

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


17. август 2009.
Скопље/ Македонија

Остале вести из Македоније
Локација Републике Македоније

Мапа показује позицију Републике Македоније у свету и Европи.

Ронећи на дубини од око 192 метра у огромој подводној пећини Врело, међународни тим ронилаца и спелеолога недавно је истраживао подводни терен.

Тринаесточлани тим који су чинили италијански, белгијски и македонски рониоци верује да је пећина у ствари дубља него што је саопштено, али су морали да прекину своју десетодневну мисију због замућене воде изазване јаком кишом.

"Све пећине су различите, имају сопствену морфологију, али Врело је величанствена пећина, једна од најлепших, ако не и најлепша на Балкану", изјавио је италијански ронилац Луиђи Касати.

"Враћам се следеће године да би могли да наставимо истраживање".

Улаз у Врело налази се око 1,5 километара од бране Матка, на реци Треска и формира језеро у кањон површине око 5.000 хектара. Такође постоји надземни део изнад улаза у пећину под називом Сува, у којем се налазе сталактити и сталагмити.

Пећина је ове године била номинована на такмичењу Седам светских чуда и дошла је до полуфинала.

Пећина је 2007. године била на 77 месту на листи најдубљих подводних пећина, након што ју је истражио ронилац Марк Вандермулен. Вандермулен је такође био члан овогодишњег ронилачког тима.

Врело је 14. на листи најдубљих пећина које су истраживали људи, а неки спекулишу да је можда и потцењена.

Најдубља истражена подводна пећина до данас је Бушманска јама у Јужној Африци.

Македонско министарство економије дало је експедицији око 1.300 евра, а министар економије Фатмир Бесими посетио је истраживаче обећавши додатна средства за промовисање, истраживање и заштиту пећине.

У току је рад на документарном филму о лепотама Врела, кањона Матка и снимцима овогодишњег истраживања, који ће бити монтирани у Италији.

Пећина се налази у кањону Матка у близини Скопља који има 1.000 биљних врста, од којих су 20 локалне, као и разне врсте лептира које се не могу пронаћи на било ком другом месту у Европи. У кањону такође живе лешинари, и повремено белоглави орао, који су заштићени законом како би се сачували од истребљења.

Извор[уреди]