Пређи на садржај

Suđenje Radovanu Karadžiću dovodi u pitanje kredibilitet Haškog suda

Извор: Викиновости



Vašington (Glas Amerike). Suđenje bivšem političkom lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, ponovo je usmerilo pažnju svetske javnosti ka Međunarodnom sudu UN za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije.

Optužnica od 11 tačaka tereti Radovana Karadžića za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine. On i komandant vojske bosanskih Srba, general Ratko Mladić, optuženi su da su bili odgovorni za, kako mnogi smatraju, najteži masakr u Evropi posle Drugog svetskog rata, kada je oko 8 hiljada odraslih muslimanskih muškaraca i dečaka ubijeno u enklavi Srebrenica.

Karadžić je krajem prošlog meseca odbio da se izjasni o optužnici pa je predsedavajući sudija, Ian Bonomi, umesto njega uneo u zapisnik da se Karadžić ne oseća krivim po svih 11 tačaka optužnice. Zasedanje je time završeno i očekuje se da će se suđenje nastaviti kasnije ovog meseca. Karadžić je odlučio da ne angažuje advokata i da se sam brani. Pravni stručnjaci, kao što je bivši pravni savetnik bosanske vlade, Pol Vilijams, kažu da je to taktika koju je koristio bivši jugoslovenski predsednik, Slobodan Milošević.

"Dok mi vidimo Haški tribunal kao pravni mehanizam, Milošević i Karadžić ga vide kao političku platformu. Karadžić ne želi pravedno suđenje niti mogućnost da iznese svoju odbranu. On ovo vidi kao svoj poslednji šou i želi da iskoristi sud kao političku platformu da bi se prikazao kao nevin. Pri tom ne mislim na pravnu nevinost. Mislim da on veruje da će biti proglašen krivim i da će biti poslat u zatvor. On želi da iznese svoju priču. On shvata da će imati oko godinu dana da pred sudom priča tu priču. 12 godina se skrivao i sada je stekao priliku da iznese svoje viđenje mira, odnosno svoju priču."

Stručnjaci, kao što je Čarls Kapčan iz Saveta za odnose sa inostranstvom, kažu da izvođenje pred sud optuženika za ratne zločine, kao što je Karadžić, predstavlja prvi korak ka pomirenju i zalečenju među različitim etničkim grupama u regionu.

"Ako uzmete u obzir nešto duži vremenski horizont i kažete koji događaji su važni za kolektivno zalečenje u zajednici, videćete da ova hapšenja, suđenja i proglašavanja krivice igraju važnu ulogu, čak i na ličnoj bazi, jer se stiče osećaj da je pravda zadovoljena, da su odgovorni za zločine protiv čovečnosti pozvani na odgovornost."

Kapčan i drugi eksperti kažu da će suđenje Karadžiću predstavljati snažnu poruku drugim liderima optuženim za ratne zločine, da će možda biti potrebno neko vreme, ali da će i oni na kraju biti uhapšeni i da će odgovarati za svoje zločine.

Извор

[уреди]