Суђење Радовану Караџићу доводи у питање кредибилитет Хашког суда
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Вашингтон (Глас Америке). Суђење бившем политичком лидеру босанских Срба, Радовану Караџићу, поново је усмерило пажњу светске јавности ка Међународном суду УН за ратне злочине почињене на територији бивше Југославије.
Оптужница од 11 тачака терети Радована Караџића за злочине против човечности и ратне злочине, почињене током рата у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995. године. Он и командант војске босанских Срба, генерал Ратко Младић, оптужени су да су били одговорни за, како многи сматрају, најтежи масакр у Европи после Другог светског рата, када је око 8 хиљада одраслих муслиманских мушкараца и дечака убијено у енклави Сребреница.
Караџић је крајем прошлог месеца одбио да се изјасни о оптужници па је председавајући судија, Иан Бономи, уместо њега унео у записник да се Караџић не осећа кривим по свих 11 тачака оптужнице. Заседање је тиме завршено и очекује се да ће се суђење наставити касније овог месеца. Караџић је одлучио да не ангажује адвоката и да се сам брани. Правни стручњаци, као што је бивши правни саветник босанске владе, Пол Вилијамс, кажу да је то тактика коју је користио бивши југословенски председник, Слободан Милошевић.
"Док ми видимо Хашки трибунал као правни механизам, Милошевић и Караџић га виде као политичку платформу. Караџић не жели праведно суђење нити могућност да изнесе своју одбрану. Он ово види као свој последњи шоу и жели да искористи суд као политичку платформу да би се приказао као невин. При том не мислим на правну невиност. Мислим да он верује да ће бити проглашен кривим и да ће бити послат у затвор. Он жели да изнесе своју причу. Он схвата да ће имати око годину дана да пред судом прича ту причу. 12 година се скривао и сада је стекао прилику да изнесе своје виђење мира, односно своју причу."
Стручњаци, као што је Чарлс Капчан из Савета за односе са иностранством, кажу да извођење пред суд оптуженика за ратне злочине, као што је Караџић, представља први корак ка помирењу и залечењу међу различитим етничким групама у региону.
"Ако узмете у обзир нешто дужи временски хоризонт и кажете који догађаји су важни за колективно залечење у заједници, видећете да ова хапшења, суђења и проглашавања кривице играју важну улогу, чак и на личној бази, јер се стиче осећај да је правда задовољена, да су одговорни за злочине против човечности позвани на одговорност."
Капчан и други експерти кажу да ће суђење Караџићу представљати снажну поруку другим лидерима оптуженим за ратне злочине, да ће можда бити потребно неко време, али да ће и они на крају бити ухапшени и да ће одговарати за своје злочине.
Извор[уреди]
- „Suđenje Radovanu Karadžiću dovodi u pitanje kredibilitet Haškog suda” Glas Amerike, 9. септембар 2008. (српски)