Počinje izok, sibin, cvetan, letan - maj
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
30. април 2011.
BEOGRAD, 30. aprila 2011. (Beta) - U ponoć u subotu 30. aprila počinje maj, peti mesec u godini, a njegov naziv je i grčkog i latinskog porekla.
Izvorno ime tog meseca kod Slovena je Veliki traven, a koristili su se i nazivi: izok, sibin, cvetan, leten, rozocvet, roznjak, ščeboj, šviban, podseća Verska informativna agencija VIA (www.sv-jelisaveta.org.rs).
Belorusi maj nazivaju traven, Lužički Srbi rožovnik (takođe i meja), Česi kveten, Ukrajinci travnik, pisenik ili misjac – gromovnik.
Drevnoruski naziv travni se nije održao, sada se naziva mai.
Srbi, Poljaci i Bugari koriste danas isključivo grčko-latinski naziv - maj.
Kod Hrvata je za maj sačuvan naziv svibanj, ili sviban, koji potiče od biljke sviba (lat. Cornus sanguniea) koja cveta tokom maja, a cvet joj je bele boje.
Prvog dana maja se proslavlja Međunarodni raznik rada, uveden još 1889. godine u znak sećanja na žrtve demonstracija radnika tri godine ranije u Čikagu. Papa Pije XII je za zaštitnika radnika 1955. godine proglasio Svetog Josifa, kome je posvećena i jedna mala katolička crkva u Beogradu, na Karaburmi.
Brojni su pravoslavni praznici tokom maja, među rimokatolicima je ceo maj posvećen Bogorodici - između ostalih i Dan majki, dok Jevreji ove godine u maju nemaju većih praznika.
U Srbiji se ponegde veruje da će, ako maj bude suv, biti "gladna godina", a što više kiše bude u maju, biće više žita i vina. Po verovanju, majska grmljavina označava - rodnu godinu.
Извор[уреди]
- „Počinje izok, sibin, cvetan, letan - maj” Новинска агенција Бета, 30. април 2011. (српски)