Почиње изок, сибин, цветан, летан - мај
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
30. април 2011.
БЕОГРАД, 30. априла 2011. (Бета) - У поноћ у суботу 30. априла почиње мај, пети месец у години, а његов назив је и грчког и латинског порекла.
Изворно име тог месеца код Словена је Велики травен, а користили су се и називи: изок, сибин, цветан, летен, розоцвет, розњак, шчебој, швибан, подсећа Верска информативна агенција ВИА (www.св-јелисавета.орг.рс).
Белоруси мај називају травен, Лужички Срби рожовник (такође и меја), Чеси кветен, Украјинци травник, писеник или мисјац – громовник.
Древноруски назив травни се није одржао, сада се назива маи.
Срби, Пољаци и Бугари користе данас искључиво грчко-латински назив - мај.
Код Хрвата је за мај сачуван назив свибањ, или свибан, који потиче од биљке свиба (лат. Цорнус сангуниеа) која цвета током маја, а цвет јој је беле боје.
Првог дана маја се прославља Међународни разник рада, уведен још 1889. године у знак сећања на жртве демонстрација радника три године раније у Чикагу. Папа Пије XII је за заштитника радника 1955. године прогласио Светог Јосифа, коме је посвећена и једна мала католичка црква у Београду, на Карабурми.
Бројни су православни празници током маја, међу римокатолицима је цео мај посвећен Богородици - између осталих и Дан мајки, док Јевреји ове године у мају немају већих празника.
У Србији се понегде верује да ће, ако мај буде сув, бити "гладна година", а што више кише буде у мају, биће више жита и вина. По веровању, мајска грмљавина означава - родну годину.
Извор[уреди]
- „Počinje izok, sibin, cvetan, letan - maj” Новинска агенција Бета, 30. април 2011. (српски)