Pad zida - najlepši dan u novoj nemačkoj istoriji
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Berlin / Nemačka (Beta) Dan kada je pao Berlinski zid, nejsrećniji je dan u novijoj nemačkoj istoriji, rekla je za vikend u redovnoj video-poruci građanima nemačka savezna kancelarka Angela Merkel.
Dodala je da je taj dan promenio živote mnogih ljudi, uključujući i njen život. Nekadašnja fizičarka Merkel, u vreme pada Zida saradnica Instituta za fizičku hemiju Akademije nauka Nemačke Demokratske Republike, postala je 2005. prva žena na mestu šefa nemačke vlade.
Zid je, do otvaranja u noći između 8. i 9. novembra 1989. godine, 28 godine delio ne samo Berlin na istočni i zapadni, on je bio simbol podele posleratne Nemačke, materijalizovana "gvozdena zavesa" između Istoka i Zapada, simbol hladnoratovski podeljenog sveta na kapitalistički i komunistički, na dva vojna bloka - NATO i Varšavski ugovor.
Vlasti su u avgustu 1961. godine počele da betonskim Zidom odvajaju istočni deo grada, posle rata definisan kao sovjetski sektor, od tri zapadna sektora koje su kontrolisale tri ostale okupacione sile SAD, Velika Britanija i Francuska.
Berlinski zid je bio dugačak oko 156 kilometara, od toga je 44 kilometara betonske građevine delilo istočni od zapadnog dela Berlina. Ostatak nekada najbolje čuvane granice na svetu bio je podignut između Zapadnog Berlina i teritorije Nemačke DR koja ga je okružavala. Istočnonemačke vlasti su Zid godinama "dograđivale" bodljikavom žicom, tenkovskim preprekama, rovovima Minskih polja kojih u gradskom području nije bilo, a duž Zida je početkom 1980-ih godina šetalo i 1.000 posebno obučenih pasa.
U vreme postojanja Zida zabeleženo je preko 5.000 pokušaja bekstva. Muzej na Čekpoint Čarliju, jednom od graničnih prelaza na Zidu, i danas nudi opsežnu dokumentaciju o tim, po život opasnim poduhvatima istočnonemačkih građana da se dokopaju slobode. Jer graničari na Zidu imali su dozvolu i da pucaju na one koji pokušaju da pobegnu na Zapad. Tačan broj poginulih na Zidu se ne zna, istraživači ocenjuju da ih je bilo između 150 i 240.
Posle dugotrajne akcije takozvanih "detlića sa Zida", pretežno mladih ljudi koji su posle 9. novembra 1989. dletom i čekićem odvaljivali komade građevine koji se još i danas mogu kupiti u berlinskim radnjama za suvenire, od Zida nije ostalo mnogo. Njegovi ostaci nalaze se još na 14 mesta u gradu, uglavnom po nekoliko ploča od kojih se sastojala betonska građevina, ali izuzev na tri mesta, oni se ne nalaze na mestima gde se Zid stvarno protezao, već su tu samo smešteni. Posetiocima Berlina najpoznatiji je onaj deo koji se danas naziva East Side Gallery koji su, pretežno polititičkim motivima, oslikali umetnici iz čitavog sveta.
Padu Zida prethodile su višemesečne demonstracije istočnonemačkih građana, koje su predvodili aktivisti crkvenih mirovnih grupa i grupa za građanska i ljudska prava. U Istočnom Berlinu, Lajpcigu i Drezdenu, kasnije i u drugim većim gradovima, na ulice je izlazilo nedeljama po više stotina hiljada ljudi koji su protestovali protiv komunističkog režima Eriha Honekera. Istovremeno, preko Mađarske i Čehoslovačke, koje su već bile otvorile svoje granice prema Austriji, na hiljade ljudi je svakodnevno bežalo iz Istočne u Zapadnu Nemačku.
Godinu dana posle pada Zida, 3. oktobra 1990. Istočna Nemačka je pristupila Saveznoj Republici Nemačkoj i taj datum se slavi kao Dan ujedinjenja. Tome su prethodili sporazumi dve nemačke drževe i saglasnost četiri sile saveznice, pobednice Drugog svetskog rata. Građani glavnog grada Nemačke i dalje govore o "istočnom" i "zapadnom" Berlinu, ali deca i mladi često pitaju kad se nađu u nekoj nepoznatoj četvrti "da li je to pre bio istok ili zapad?".
Na mestu gde je nekada bio Zid, danas su na trotoarima i kolovozima utisnute ploče posebnog oblika.
Dvadeset godina posle pada Zida, 86 odsto Nemaca smatra da je ujedinjenje dve nemačke države bilo ispravna odluka. No, uprkos načelno pozitivnom stavu prema ujedinjenju, čak 64 odsto istočnih Nemaca smatra da je društvo u poslednjih 20 godina postalo nepravednije. Na zapadu zemlje to misli 43 odsto građana.
Dok 78 odsto Nemaca na zapadu smatra da je komunistička NDR bila "sistem zasnovan na nepravdi", tog mišljenja je 51 odsto njihovih zemljaka na istoku.
Savezna kancelarka Angela Merkel je u video poruci građanima istakla da će 9. novembar 2009. biti "uzbudljiv dan za mnoge ljude u Nemačkoj", ali da će za sve posebno lepo biti to što će Nemci taj dan moći da slave zajedno sa svojim evropskim susedima.
"Nemačko jedinstvo i evropsko jedinstvo su uvek bili dve strane medalje. To će tako ostati i u budućnosti. Mi Nemci nikada nećemo susedima i saveznicima zaboraviti da su omogućili nemačko jedinstvo", rekla je kancelarka.
Извор[уреди]
- Snežana Bogavac „Pad zida - najlepši dan u novoj nemačkoj istorijii” Beta, 9. novembar 2009. (српски)
