Пад зида - најлепши дан у новој немачкој историји
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Берлин / Немачка (Бета) Дан када је пао Берлински зид, нејсрећнији је дан у новијој немачкој историји, рекла је за викенд у редовној видео-поруци грађанима немачка савезна канцеларка Ангела Меркел.
Додала је да је тај дан променио животе многих људи, укључујући и њен живот. Некадашња физичарка Меркел, у време пада Зида сарадница Института за физичку хемију Академије наука Немачке Демократске Републике, постала је 2005. прва жена на месту шефа немачке владе.
Зид је, до отварања у ноћи између 8. и 9. новембра 1989. године, 28 године делио не само Берлин на источни и западни, он је био симбол поделе послератне Немачке, материјализована "гвоздена завеса" између Истока и Запада, симбол хладноратовски подељеног света на капиталистички и комунистички, на два војна блока - НАТО и Варшавски уговор.
Власти су у августу 1961. године почеле да бетонским Зидом одвајају источни део града, после рата дефинисан као совјетски сектор, од три западна сектора које су контролисале три остале окупационе силе САД, Велика Британија и Француска.
Берлински зид је био дугачак око 156 километара, од тога је 44 километара бетонске грађевине делило источни од западног дела Берлина. Остатак некада најбоље чуване границе на свету био је подигнут између Западног Берлина и територије Немачке ДР која га је окружавала. Источнонемачке власти су Зид годинама "дограђивале" бодљикавом жицом, тенковским препрекама, рововима Минских поља којих у градском подручју није било, а дуж Зида је почетком 1980-их година шетало и 1.000 посебно обучених паса.
У време постојања Зида забележено је преко 5.000 покушаја бекства. Музеј на Чекпоинт Чарлију, једном од граничних прелаза на Зиду, и данас нуди опсежну документацију о тим, по живот опасним подухватима источнонемачких грађана да се докопају слободе. Јер граничари на Зиду имали су дозволу и да пуцају на оне који покушају да побегну на Запад. Тачан број погинулих на Зиду се не зна, истраживачи оцењују да их је било између 150 и 240.
После дуготрајне акције такозваних "детлића са Зида", претежно младих људи који су после 9. новембра 1989. длетом и чекићем одваљивали комаде грађевине који се још и данас могу купити у берлинским радњама за сувенире, од Зида није остало много. Његови остаци налазе се још на 14 места у граду, углавном по неколико плоча од којих се састојала бетонска грађевина, али изузев на три места, они се не налазе на местима где се Зид стварно протезао, већ су ту само смештени. Посетиоцима Берлина најпознатији је онај део који се данас назива Еаст Сиде Галлерy који су, претежно полититичким мотивима, осликали уметници из читавог света.
Паду Зида претходиле су вишемесечне демонстрације источнонемачких грађана, које су предводили активисти црквених мировних група и група за грађанска и људска права. У Источном Берлину, Лајпцигу и Дрездену, касније и у другим већим градовима, на улице је излазило недељама по више стотина хиљада људи који су протестовали против комунистичког режима Ериха Хонекера. Истовремено, преко Мађарске и Чехословачке, које су већ биле отвориле своје границе према Аустрији, на хиљаде људи је свакодневно бежало из Источне у Западну Немачку.
Годину дана после пада Зида, 3. октобра 1990. Источна Немачка је приступила Савезној Републици Немачкој и тај датум се слави као Дан уједињења. Томе су претходили споразуми две немачке држеве и сагласност четири силе савезнице, победнице Другог светског рата. Грађани главног града Немачке и даље говоре о "источном" и "западном" Берлину, али деца и млади често питају кад се нађу у некој непознатој четврти "да ли је то пре био исток или запад?".
На месту где је некада био Зид, данас су на тротоарима и коловозима утиснуте плоче посебног облика.
Двадесет година после пада Зида, 86 одсто Немаца сматра да је уједињење две немачке државе било исправна одлука. Но, упркос начелно позитивном ставу према уједињењу, чак 64 одсто источних Немаца сматра да је друштво у последњих 20 година постало неправедније. На западу земље то мисли 43 одсто грађана.
Док 78 одсто Немаца на западу сматра да је комунистичка НДР била "систем заснован на неправди", тог мишљења је 51 одсто њихових земљака на истоку.
Савезна канцеларка Ангела Меркел је у видео поруци грађанима истакла да ће 9. новембар 2009. бити "узбудљив дан за многе људе у Немачкој", али да ће за све посебно лепо бити то што ће Немци тај дан моћи да славе заједно са својим европским суседима.
"Немачко јединство и европско јединство су увек били две стране медаље. То ће тако остати и у будућности. Ми Немци никада нећемо суседима и савезницима заборавити да су омогућили немачко јединство", рекла је канцеларка.
Извор[уреди]
- Snežana Bogavac „Pad zida - najlepši dan u novoj nemačkoj istorijii” Beta, 9. novembar 2009. (српски)
