Nema reformi zdravstva bez ekonomskih reformi
25. mart 2016.
(PRobjave) - Na nedavno održanom Biznis forumu na Kopaoniku jedan od panela posvećen je zdravstvenim temama. Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić istakao je da je učestvovanje na ovakvom skupu veoma važno jer nema ozbiljne reforme zdravstvenog sistema bez ekonomskih reformi.
Vekić je rekao i da je ponosan, jer je Ministarstvo uspelo da za relativno kratko vreme reši neke od nasleđenih, nagomilanih problema, a što pokazuje i napredak srpskog zdravstva prema izveštaju Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI), koje sada zauzima 30 mesto. Kako kaže, Ministarstvo je svesno problema, koje se trudi da rešava jedan po jedan. Podsećajući da je nabavljeno nekoliko linearnih akceleratora, Vekić je rekao da je u dogovoru sa Svetskom bankom obezbeđeno još 18,5 miliona evra za nabavku još šest akceleratora i tri CT simulatora.
„To će dovesti da do kraja godine više nemamo liste čekanja na radioterapiju" rekao je Vekić na panelu" Reforma zdravstva - perspektiva države, farmaceutske industrije i privatnih zdravstvenih ustanova".
Kada je reč o uključivanju privatnog sektora u zdravstveni sistem, ministarstvo je svoja vrata odškrinulo, kazao je Vekić i dodao da će nadležni pratiti situaciju i „sve što bude potrebno u cilju smanjenja lista čekanja i postepenim putem uključivati u zdravstveni sistem". Kako je dodao, jedan od problema jei što se ne radi dovoljno na prevenciji bolesti, zbog čega imamo visok procenat pacijenata u termalnoj fazi bolesti.
„Mi o zdravstvu pričamo i kod lekara idemo kada nemamo više mogućnosti da preko bapskih lekova i alternativne medicine pomognemo sami sebi" rekao je Vekić. On je ponovio da će do početka juna biti uspostavljen integrisani informacioni sistem, koji će umrežiti zdravstvene ustanove, RFZO...pa će se znati ko, koliko i za šta troši, a što će, prema njegovim rečima, dovesti do racionalnog trošenja novca.
Kada je reč o dugovima zdravstvenih ustanova na primarnom nivou, Vekić je rekao da ministarstvo nije u mogućnosti da prati šta se dešava, jer je osnivač tih ustanova lokalna samouprava, pod čijom je nadležnošću primarna zdravstvena zaštita.
Da su dugovanja zdravstvenih ustanova prema dobavljačima jedan od gorućih problema slaže se i predsednik Grupacija veledrogerija PKS Miomir Nikolić, koji kaže da veledrogerije traže jasne instrukcije da li da nastavljaju isporuke lekova po centralnim i drugim tenderima i upitao ko će to platiti.
„Došli smo u situaciju da se svakog meseca uvećava dug kada su u pitanju lekovi koji se izdaju na teret fonda. Pitamo se gde vodi ovaj brod i gde ćemo završiti za par godina",upitao je Nikolić. On je kazao da je dug 2012. ustanovljen za 170 ustanova u iznosu od pet milijardi dinara sa rokom otplate od tri godine. Sada, dodao je Nikolić, imamo novi javni dug koje su načinile zdravstvene ustanove, a koji iznosi 11. milijardi. „Pitamo se gde su koreni toga, kako to da sprečimo i ko je odgovoran", naveo je Nikolić. Veledrogerije, kako je kazao, uprkos tome nisu obustavile isporuke lekova i spremne su da učestvuju u zajedničkim dijalozima i traže rešenja.
Rešenje smatra, treba tražiti i izvan Ministarstva zdravlja. Generalni direktor kompanije Roš Srbija, Ana Govedarica, rekla je, da ako želimo da imamo dobar zdravstveni sistem, mora se osmisliti dobra platforma, a važno je uvođenje novih lekova, na listu RFZO, po modelu posebnih ugovora. Tanjug
Извор
[уреди]- PRobjave „Nema reformi zdravstva bez ekonomskih reformi” PRobjave, 25. mart 2016. (српски)
