Нема реформи здравства без економских реформи

25. март 2016.
(ПРобјаве) - На недавно одржаном Бизнис форуму на Копаонику један од панела посвећен је здравственим темама. Државни секретар Министарства здравља Берислав Векић истакао је да је учествовање на оваквом скупу веома важно јер нема озбиљне реформе здравственог система без економских реформи.

Векић је рекао и да је поносан, јер је Министарство успело да за релативно кратко време реши неке од наслеђених, нагомиланих проблема, а што показује и напредак српског здравства према извештају Европског здравственог потрошачког индекса (ЕХЦИ), које сада заузима 30 место. Како каже, Министарство је свесно проблема, које се труди да решава један по један. Подсећајући да је набављено неколико линеарних акцелератора, Векић је рекао да је у договору са Светском банком обезбеђено још 18,5 милиона евра за набавку још шест акцелератора и три ЦТ симулатора.

„То ће довести да до краја године више немамо листе чекања на радиотерапију" рекао је Векић на панелу" Реформа здравства - перспектива државе, фармацеутске индустрије и приватних здравствених установа".

Када је реч о укључивању приватног сектора у здравствени систем, министарство је своја врата одшкринуло, казао је Векић и додао да ће надлежни пратити ситуацију и „све што буде потребно у циљу смањења листа чекања и постепеним путем укључивати у здравствени систем". Како је додао, један од проблема јеи што се не ради довољно на превенцији болести, због чега имамо висок проценат пацијената у термалној фази болести.

„Ми о здравству причамо и код лекара идемо када немамо више могућности да преко бапских лекова и алтернативне медицине помогнемо сами себи" рекао је Векић. Он је поновио да ће до почетка јуна бити успостављен интегрисани информациони систем, који ће умрежити здравствене установе, РФЗО...па ће се знати ко, колико и за шта троши, а што ће, према његовим речима, довести до рационалног трошења новца.

Када је реч о дуговима здравствених установа на примарном нивоу, Векић је рекао да министарство није у могућности да прати шта се дешава, јер је оснивач тих установа локална самоуправа, под чијом је надлежношћу примарна здравствена заштита.

Да су дуговања здравствених установа према добављачима један од горућих проблема слаже се и председник Групација веледрогерија ПКС Миомир Николић, који каже да веледрогерије траже јасне инструкције да ли да настављају испоруке лекова по централним и другим тендерима и упитао ко ће то платити.

„Дошли смо у ситуацију да се сваког месеца увећава дуг када су у питању лекови који се издају на терет фонда. Питамо се где води овај брод и где ћемо завршити за пар година",упитао је Николић. Он је казао да је дуг 2012. установљен за 170 установа у износу од пет милијарди динара са роком отплате од три године. Сада, додао је Николић, имамо нови јавни дуг које су начиниле здравствене установе, а који износи 11. милијарди. „Питамо се где су корени тога, како то да спречимо и ко је одговоран", навео је Николић. Веледрогерије, како је казао, упркос томе нису обуставиле испоруке лекова и спремне су да учествују у заједничким дијалозима и траже решења.

Решење сматра, треба тражити и изван Министарства здравља. Генерални директор компаније Рош Србија, Ана Говедарица, рекла је, да ако желимо да имамо добар здравствени систем, мора се осмислити добра платформа, а важно је увођење нових лекова, на листу РФЗО, по моделу посебних уговора. Тањуг

Извор

• PRobjave „Nema reformi zdravstva bez ekonomskih reformi” PRobjave, 25. mart 2016. (српски)