Nabuko u centru pažnje razgovora

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


27. август 2009.
Ankara/ Turska

Energetska saradnja, uključujući projekat izgradnje gasovoda Nabuko, bila je među pitanjima koja je turkmenistanski predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov razmotrio sa bugarskim kolegom Georgijem Prvanovim tokom posete Sofiji u četvrtak (27. avgust).

Dvojica lidera potpisali su zajedničko saopštenje posle razgovora, obećavajući da će raditi na unapređivanju bilateralne saradnje na ekonomskom i energetskom polju, kao i na borbi protiv terorizma i krijumčarenja narkotika.

Bugarska „je izrazila podršku naporima Turkmenistana da stvori osnovu za održiv prenos energetskih resursa“, rekao je Berdimuhamedov posle razgovora, a prenosi sofijska novinska agencija Fokus.

„Složili smo se da sarađujemo u stvaranju zajedničkih preduzeća i na uspostavljanju trajnih ekonomskih odnosa“, dodao je turkmenistanski lider.

Prvanov je izjavio novinarima posle sastanka da je Bugarska spremna da kupi 2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa od Turkmenistana. Međutim, ključno pitanje, istakao je on, odnosi se na puteve kojima će gas biti transportovan u Bugarsku.

Bugarska je deo dva projekta izgradnje gasovoda. Jedan je Nabuko koji podržavaju EU i SAD, a kojim je predviđeno prenošenje prirodnog gasa sa bliskoistočnih i kaspijskih polja u Evropu, uz zaobilaženje Rusije.

Drugi je projekat gasovoda Južni tok između ruskog energetskog giganta Gazproma i italijanskog ENI-a. Njime bi se ruski prirodni gas prebacivao na kontinent preko Bugarske i Balkana.

Nova bugarska vlada rekla je da će razmotriti sve energetske sporazume koje je prethodna koaliciona vlada na čelu sa socijalistima potpisala sa Rusijom. Ona je nagovestila da bi mogla da odloži izgradnju nuklearne elektrane Belene i naftovoda Burgas-Aleksandropolis.

Odluka Sofije da zamrzne učešće u Južnom toku i drugim energetskim projektima naneće „fatalni udarac svim ruskim dugoročnim energetskim planovima i strategiji u regionima jugoistočne i centralne Evrope i Mediterana“, navodi se u izveštaju ruske novinske agencije Regnum od prošlog meseca.

Jedan od ključnih problema sa kojima se suočio projekat Nabuko je obezbeđivanje potrebnih isporuka gasa. Azerbejdžan, veliki snabdevač prirodnim gasom, potpisao je zajedničku deklaraciju sa Gruzijom, Turskom i Egiptom u znak podrške gasovodu tokom mini samita EU u maju, kojom je pružen podsticaj toj dugo odlaganoj inicijativi.

Potom su 13. jula energetske kompanije zemalja koje učestvuju u Nabuku — Austrija, Bugarska, Mađarska, Rumunija i Turska — potpisale međuvladin sporazum u Ankari, dajući dodatni podsticaj projektu. U međuvremenu, Turkmenistan, koji nije potpisao majsku deklaraciju, obećao je da će dati nepreciziranu količinu prirodnog gasa za taj projekat.

„Rezultati nezavisne kontrole sprovedene prošle godine i nedavna otkrića naših geologa ponovo su pokazali svetskoj zajednici da naša zemlja poseduje ogromne rezerve gasa“, rekao je Berdimuhamedov u julu, a prenosi češki Tranzišns Onlajn. „Ovo nam je omogućilo da obavljamo određene radove vezane za implementaciju raznih projekata, uključujući projekat Nabuko“.

Izgradnja gasovoda dužine 3.300km trebalo bi da počne 2011. godine, a biće završena do 2014. godine. U početku će moći da prenosi u Evropu 14 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a do 2020. bi to preraslo na 31 milijardu kubnih metara.

Berdimuhamedov koji je došao u Sofiju u četvrtak otputovaće u Tursku kasnije tokom dana. Razgovori sa zvaničnicima u Ankari takođe će, kako se očekuje, biti fokusirani na energetska pitanja, uključujući projekat Nabuko.

Извор[уреди]