MMF i EU dozvolili Rumuniji da poveća budžetski deficit

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


11. август 2009.
Букурешт/ Rumunija

Rumuniji će biti dozvolljeno da ima veći budžetski deficit ove i sledeće godine, kako bi sprečila pogoršanje svoje ekonomske situacije, saopštili su u ponedeljak (10. avgust) MMF i Evropska komisija (EK). Od zemlje će međutim biti zahtevano da sprovede niz mera, uključujući smanjenje potrošnje i plata u javnom sektoru da se manjak ne bi produbljivao.

U martu ove godine najavljen je paket pomoći od 20 milijardi evra za ekonomski oporavak zemlje iza kojeg stoji MMF, a čiji je cilj da se pomogne u ublažavanju uticaja finansijske krize. Fond je u maju odobrio dvogodišji stend-baj aranžman za Rumuniju vredan skoro 13 milijardi evra, dok se EU složila da doprinese sa dodatnih 5 milijardi evra pomoći, uključujuči kredite Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Da je Bukurešt vodio bolju ekonomsku politiku krajem prošle godine, danas bi bio u boljoj poziciji, izjavio je u ponedeljak Džefri Frenks, šef misije MMF-a u Rumuniji.

Predstavljajući rezultate prve procene Fonda vezane za učinak Rumunije u sklopu paketa pomoći, on je rekao da zemlja može da očekuje da će se suočiti sa smanjenjem ekonomije za više od 8 odsto ove godine, što je 4,1 odsto više od onoga što je u martu predvidela ta finansijska institucija iz Vašingtona.

MMF je takođe korigovao svoju projekciju budžetskog deficita zemlje za 2009. godinu -- sa 4,6 odsto BDP-a na početku programa, na 7,3 odsto BDP-a. Eksperti EK rekli su da će ta cifra prevedena u skladu za obračunskim pravilima EU iznositi 7,8 odsto BDP-a.

"To predstavlja vrlo ozbiljnu recesiju sa kojom se Rumunija suočava", rekao je Frenks. "Rumunija nije u poziciji da finansira tako veliki javni deficit". Prema njegovim rečima, sadašnja situacija je ishod pogoršanja "goreg nego što se očekivalo" i manje domaće potražnje tokom prva dva kvartala 2009. godine.

MMF međutim vidi mogućnost za preokret u 2010. godini, kada će rumunska ekonomija verovatno zabeležiti "umeren pozitivan rast" između 0,5 i 1 odsto BDP-a.

U saopštenju EK ukazuje se da je postignut sporazum o daljim merama kako bi se osiguralo da budžetski deficit za 2010. godinu bude manji od 6 odsto BDP-a ili 6,5 odsto, na osnovu pravila EU. Te mere će uglavnom imati za cilj smanjenje potrošnje i smanjenje obima plata u javnom sektoru, "istovremenoi dajući prioritet investicionim projektima sufinansiranim sredstvima EU", objašnjava se u saopštenju.

Citirajući izvore bliske razgovorima, rumunska novinska agencija Medijafaks izvestila je da će ostvarivanje budžetskog deficita određenog za sledeću godinu zahtevati "smanjenje strukturnog deficita za 2,5 odsto" sprovođenjem strukturnih reformi, uključujući otpuštanja u javnom sektoru.

Frenks je međutim odbacio spekulacije da je misija MMF-a zatražila od rumunske vlade otpuštanje 150.000 ili bilo kog drugog broja državnih službenika.

"MMF je razgovarao o budžetskom deficitu i potrebi da se smanje troškovi, ali nije sugerisao na koji način bi to trebalo da se uradi", izjavio je on, a prenose mediji.

Rumunija je već dobila 5 milijardi evra na osnovu svog stend-baj aranžmana sa MMF-om u iznosu 13 milijardi evra. Očekuje se da će Fond isplatiti sledećih 1,9 milijardi evra u septembru, a nakon toga 1,5 milijardi u decembru.

EU je dala Rumuniji 1,5 milijardi evra u julu, što je prva rata njenog doprinosa od 5 milijardi evra u okviru multilateralnog paketa. Očekuje se da će druga rata biti isplaćena posle nove procene EK u oktobru.

Извор[уреди]