ММФ и ЕУ дозволили Румунији да повећа буџетски дефицит

11. август 2009.
Букурешт/ Румунија

Румунији ће бити дозволљено да има већи буџетски дефицит ове и следеће године, како би спречила погоршање своје економске ситуације, саопштили су у понедељак (10. август) ММФ и Европска комисија (ЕК). Од земље ће међутим бити захтевано да спроведе низ мера, укључујући смањење потрошње и плата у јавном сектору да се мањак не би продубљивао.

У марту ове године најављен је пакет помоћи од 20 милијарди евра за економски опоравак земље иза којег стоји ММФ, а чији је циљ да се помогне у ублажавању утицаја финансијске кризе. Фонд је у мају одобрио двогодишји стенд-бај аранжман за Румунију вредан скоро 13 милијарди евра, док се ЕУ сложила да допринесе са додатних 5 милијарди евра помоћи, укључујучи кредите Светске банке и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).

Да је Букурешт водио бољу економску политику крајем прошле године, данас би био у бољој позицији, изјавио је у понедељак Џефри Френкс, шеф мисије ММФ-а у Румунији.

Представљајући резултате прве процене Фонда везане за учинак Румуније у склопу пакета помоћи, он је рекао да земља може да очекује да ће се суочити са смањењем економије за више од 8 одсто ове године, што је 4,1 одсто више од онога што је у марту предвидела та финансијска институција из Вашингтона.

ММФ је такође кориговао своју пројекцију буџетског дефицита земље за 2009. годину -- са 4,6 одсто БДП-а на почетку програма, на 7,3 одсто БДП-а. Експерти ЕК рекли су да ће та цифра преведена у складу за обрачунским правилима ЕУ износити 7,8 одсто БДП-а.

"То представља врло озбиљну рецесију са којом се Румунија суочава", рекао је Френкс. "Румунија није у позицији да финансира тако велики јавни дефицит". Према његовим речима, садашња ситуација је исход погоршања "горег него што се очекивало" и мање домаће потражње током прва два квартала 2009. године.

ММФ међутим види могућност за преокрет у 2010. години, када ће румунска економија вероватно забележити "умерен позитиван раст" између 0,5 и 1 одсто БДП-а.

У саопштењу ЕК указује се да је постигнут споразум о даљим мерама како би се осигурало да буџетски дефицит за 2010. годину буде мањи од 6 одсто БДП-а или 6,5 одсто, на основу правила ЕУ. Те мере ће углавном имати за циљ смањење потрошње и смањење обима плата у јавном сектору, "истовременои дајући приоритет инвестиционим пројектима суфинансираним средствима ЕУ", објашњава се у саопштењу.

Цитирајући изворе блиске разговорима, румунска новинска агенција Медијафакс известила је да ће остваривање буџетског дефицита одређеног за следећу годину захтевати "смањење структурног дефицита за 2,5 одсто" спровођењем структурних реформи, укључујући отпуштања у јавном сектору.

Френкс је међутим одбацио спекулације да је мисија ММФ-а затражила од румунске владе отпуштање 150.000 или било ког другог броја државних службеника.

"ММФ је разговарао о буџетском дефициту и потреби да се смање трошкови, али није сугерисао на који начин би то требало да се уради", изјавио је он, а преносе медији.

Румунија је већ добила 5 милијарди евра на основу свог стенд-бај аранжмана са ММФ-ом у износу 13 милијарди евра. Очекује се да ће Фонд исплатити следећих 1,9 милијарди евра у септембру, а након тога 1,5 милијарди у децембру.

ЕУ је дала Румунији 1,5 милијарди евра у јулу, што је прва рата њеног доприноса од 5 милијарди евра у оквиру мултилатералног пакета. Очекује се да ће друга рата бити исплаћена после нове процене ЕК у октобру.

Извор

• „MMF i EU dozvolili Rumuniji da poveća budžetski deficit” SETimes, 11. август 2009. (српски)