Kreativna ekonomija moguća šansa za Srbiju

7. novembar 2012.
Beograd/ Srbija (PRobjave) - Kreativna ekonomija može biti odgovor na ključne društvene i ekonomske probleme sa kojima se suočava naša zemlja, ocenjeno na prvom Forumu kreativne ekonomije. Forum je organizovala Grupa za kreativnu ekonomiju u saradnji sa Privrednom komorom Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade Australije u Beogradu od 5. novembra 2012.

Ambasadorka Australije dr Helena Studert istakla je u svom izlaganju da joj je veliko zadovoljstvo što je Grupa za kreativnu ekonomiju organizovala Forum i prepoznala u njemu značajne potencijale za dalji razvoj integrativnih javnih politika u ovoj oblasti, ali i bilaterarnim odnosima dve zemlje. Ona je istakla da su za novu ekonomiju bitne kreativnost i ljudi i da su australijski kreativni sektor i privreda doživeli dinamičan razvoj zahvaljuljući tome što je najveća pažnja australijske vlade i njenih javnih politika bila posvećena kreativnosti, stvaralaštvu i novim idejama. Prof. Dejvid Trozbi sa Makvari Univerziteta u Sidneju rekao da je tokom ovog kratkog boravaka u Srbiji, uočio značajne potencijale u kulturnom životu, otvorenim ljudima, kreativnosti, novim idejama i da veruje da prepoznavanje koncepta kreativnih industrija na nivou javnih politika i njegovo prihvatanje, i te kako može doprineti daljem razvoju ne samo kreativnog sektora u nas, već i šire.

Na sesiji posvećenoj nacionalnom kreativnom sektoru predstavljeni su veoma interesantni podaci o razvojnim potencijalima kreativnog sektora u Srbiji. Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju, istakla je da kreativni sektor učestvuje u zaposlenosti sa 7,3%, u bruto dodatoj vrednosti oko 10%, da 96% njegove strukture čine mala i srednja preduzeća sa 1-20 zaposlenih. U kreativnom sektoru se ostvari oko 16,8% od ukupnog godišnjeg prometa Srbije, godišnji rast BDV je od 7- 12%, itd. Kreativni sektor ima potencijala da bude razvojno tretiran, ali je neophodno uspostaviti niz uslova (nefinansijske i finansijske prirode) da bi se taj potencijal i ostvario. Mikićeva je istakla da glavnu prepreku razvoju kreativnog sektora danas predstavljaju javne politike koje nemaju adekvatna rešenja prilagođena specifičnostima kreativnog sektora. O tome svedoče i rezultati dobijeni analizom Grupe za kreativnu ekonomiju, koji su pokazali da je zbog neadekvatne investicione politike i politike finansiranja kreativnog sektora u periodu 2001-2009. izgubljeno oko 10% vrednosti BDV u 2009. godini, te da ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kreativnom sektoru, u 2013. godini biće ostvaren za 3,5% manji obim bruto dodate vrednosti nego što bi se to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima ovog sektora.

Svoje viđenje na ovu temu dali su i: Prof. dr Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i finansija, Prof. Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Marijeta Lazor predsednik Upravnog odbora Klastera kreativne industrije Vojvodine i Veran Matić, predsednik borda direktora B92. Nataša Pavlović Bujas, direktorka Blumen Grupe istakla je ključnu ulogu kreativnih industrija u jačanju konkurentnosti domaće privrede i da treba dalje unapređivati i jačati odnose na relaciji kreativne industrije i tradicionalnih privrednih grana. Najavljeno je da će glavni zaključci sa Foruma biti objavljeni u strateškom dokumentu koji će uskoro publikovati Grupa za kreativnu ekonomiju, a koji treba u krajnjem ishodu da posluži u procenjivanju mogućnosti za efikasnu primenu praktičnih rešenja u domenu javnih politika i upravljanja razvojem u kreativnom sektoru.

Извор

• PRobjave „Kreativna ekonomija moguća šansa za Srbiju” PRobjave, 7. novembar 2012. (српски)